Чланак Амбасадора Русије у Србији Александра В.Чепурина у "Политици": Украјина, Крим и ми

Гласање у УН о питању Крима, одржано 27. марта, показало је да није успео покушај да се Русија изолује на међународној позорници. Упркос притисцима Запада без преседана, скоро половина од 193 земљeчланицe УН није подржала резолуцију: 11 земаља су иступиле против (Белорусија, Арменија, Куба...), 58 су биле уздржане (Кина, Индија, Бразил, Јужна Африка, Вијетнам...), 24 су избегле гласање (Србија, Израел, Уједињени Арапски Емирати...). Од укупно 193 земље – 93 резолуцију нису подржале.

Међутим, насталу ситуацију у Украјини није створила Русија, већ је она резултат дубоке кризе украјинске државе, коју две деценије узастопце провоцира Запад и која је довела до наглог пораста антагонизма између запада ове земље, са његовим националистичким појавама, и истока земље, где становништво говори руски језик. Кризу су подстицале различите невладине организације и фондације, незамислива корупција, олигархија. Помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд је рекла да су Американци у те сврхе потрошили више од пет милијарди долара.

Распирујући антагонизам, рушили су успут и украјинску привреду. У совјетско доба Украјина је била имућнија република од Русије. Данас је она, по приходима по глави становника, четири пута сиромашнија од Русије. Бруто домаћи производ те земље, са 45 милиона становника, 2013. године био је знатно мањи од БДП-а Москве и Московске области, са 14 милиона људи. Приходи становника Украјине су неколико пута мањи од прихода држављана Белорусије и Казахстана.

Суштина руског приступа је у заједничком доприносу превазилажењу противречности између запада и истока Украјине, у испуњавању обавеза наведених у споразуму од 21. фебруара (одузимање оружја, спровођење истраге аката насиља, увођење законитости и реда), у сазивању од спољног притиска независне уставне скупштине и припремању новог устава у којем ће се узимати у обзир интереси свих регија. Битно је да та земља добије федеративно уређење и неутрални војно-политички статус, да осим украјинског језика и руски језик, који је иначе матерњи језик више од половине држављана Украјине, стекне статус државног.

Уз то је важно признање и поштовање права народа Крима да одређује своју судбину у складу са резултатима референдума од 16. марта 2014. године, одржаног, узгред, у потпуној сагласности са међународним правом и Повељом УН.

Смешне су изјаве о томе да је Русија, тиме што се сагласила са вољом народа Крима, прекршила међународно право и да мора да буде кажњена.

Шта је то чудовишно учинила Русија? Да ли је можда она зверски бомбардовала Југославију? Да ли је можда стимулисала албанске сепаратисте морално, новцем и грубом силом? Да ли је можда убила више од три хиљаде мирних становника Србије и загадила земљу осиромашеним уранијумом? Да ли је можда без икакве дозволе УН окупирала Ирак, што је до данас довело до погибије више од милион (!) мирних људи? Можда она подржава Ал Каиду и друге терористичке групе које настоје да војним путем оборе легитимну власт у Сирији? Да ли је можда она бомбардовала Либију док је није вратила у камено доба, претворивши је у рај за бандите? Или се можда невиђено кршење међународног права огледа управо у томе што је Русија без иједног хица обезбедила слободно изјашњавање народа Крима, који је видео смртну претњу у новој националистичкој власти Кијева и изразио жељу (96 одсто) да се врати у отаџбину?

Пријатно изненађује и компетентност појединих политичара када је реч о „референдуму” на Косову који је „слободољубивим косовским Албанцима” омогућио независност од „крвожедних Срба”. Узгред, где су барем извињења рођацима хиљада недужних мирних становника Србије који су убијени током бомбардовања 1999. године?

И не треба да се прича о томе да ће Русија променити свој став према питању Косова у Савету безбедности УН. Неће. Косово је отето незаконито. Косово је Србија.

Због антируске реторике изгледа као да је доспело у други план то што је Украјина на ивици привредног колапса. Видимо да ЕУ није у стању да помогне чак ни властитим партнерима. Асоцијација Украјине и ЕУ имаће за резултат не само губитак независности (а видимо како окрутно европска бирократија захтева потчињавање својој вољи оних који желе да се прикључе ЕУ), него и привредни колапс. Где ће она пронаћи замену за руско тржиште за пласман својих производа? Колико се мало сада о томе говори.

Украјински народ је наш најближи брат. Имамо заједничку историју, бар са централном, источном и јужном Украјином, заједничку веру, заједничку културу, код цивилизације. Милиони Руса живе у Украјини и исто тако милиони Украјинаца у Русији. У Русији ради скоро пет милиона радника миграната из Украјине. Не желимо да се у центру Европе, поред Русије, створи европски пандан Авганистану, Ираку, Либији или Сирији.

Ми смо као и Срби често страдали у нашој историји због тога што нисмо били рационални на западни начин, нисмо били користољубиви. За праведност, истину, платили смо високу цену. Али не можемо да издамо наше националне интересе, правећи се да смо послушни мајмуни. Ропска психологија нама је туђа.

Што се тиче Крима, Русија ће помоћи Кримљанима да учине живот много просперитетнијим и мирнијим. Ускоро ће се двоструко повећати плата оних који су је примали из буџета – а то су десетине хиљада лекара, учитеља, државних службеника. Дупло веће ће бити пензије пензионера који живе у Криму. Припремају се огромна улагања у привреду да би се наредних седам до десет година Крим подигао до економског нивоа Руске Федерације – дакле да се доходак Кримљана повећа 4-5 пута.

Није потребна конфронтација. Потребно је више размишљати о томе како да се обезбеди нормалан живот и за источне, и за западне Украјинце, да се обезбеди поштовање њихових интереса и нада. И овде би Русија, Запад и друге земље заједно могли више да ураде на реалном решавању проблема Украјине, деескалацији сукоба и препороду ове земље.

Русија је већ победила и показала политичку вољу. Русија има много више савезника него што то неко покушава да прикаже. То је де факто пола света – они који нису подржали резолуцију УН, без обзира на страшан притисак. То је и сијасет наших пријатеља на Западу, и у тој истој Немачкој, Италији, Француској. Русија је увек била на правој страни историје. И током времена ћемо још једном то видети, јер како се каже код нас, Бог није у снази него у правди.