Чланак Александра Чепурина у "Вечерњим новостима" 12.06.16.

Током последњих 500 година Русија - и још само можда једна земља у свету - нису ниједном изгубиле независност и суверенитет. Више столећа Русија представља један од кључних центара европске и светске политике.

Са Србијом нас повезује духовна, културна, економска и политичка блискост. Уједињују нас најславније и најсветлије странице историје. Данасје Србија наш поуздани пријатељ. Ми смо стратешки партнери у складу са Декларацијом коју су у Сочију пре три године потписали председници Владимир Путин и Томислав Николић.

Русија чврсто подржава мир и стабилност на Балкану. Узимајући у обзир крхкост стања региона, покушаји наметања овде својих шаблона, као и убацивање преко псеудодемократских структура оних идеја које шире несугласице и слабе власт, како би била послушна и несуверена, нису само противправни, него и врло опасни.

Већ смо видели резултате такве политике у Југославији деведесетих година, у Северној Африци, на Блиском и Средњем истоку, у Украјини. Међутим, војничићи конфронтације су још увек у строју, и видимо их овде како теже да нанесу штету и Русији, и Србији. У задње време они све чешће вире из ровова, понашајући се бахато као да су газде.

Русија се доследно залаже за територијални интегритет Србије, стриктно поштовање резолуције Савета безбедности УН 1244. По мом мишљењу, не сме се допустити девалвација Мисије УН на Косову и Метохији. Важно је да Приштина неизоставно испуњава постигнуте договоре о ЗСО. Апсолутно су нелегитимни покушаји Косова да уз помоћ спољних покровитеља инсистира на учлањењу у међународне организације. Немојмо заборављати да према резолуцији 1244 право представљања Косова у међународним структурама припада искључиво Унмику, чији је статус одређен као привремена администрација покрајине.

Високо ценимо искрено расположење српског руководства за даље унапређивање сарадње с Русијом. То је недавно још једном потврдио сусрет Владимира Путина и Александра Вучића у Москви. Треба истаћи и значајни конструктивни допринос српске дипломатије која се противи доношењу антируских одлука, заговара смањење напетости у Европи и тежи проширењу спољнополитичких хоризоната земље. Нови импулс нашој сарадњи ће без сумње дати посета Дмитрија Медведева Србији, која је планирана за јесен. Наш потенцијал је велики и може да буде реализован у заједничким пројектима, чији је циљ повећање благостања наших грађана.

Наша духовна дужност је да помогнемо завршетку осликавања Храма Светог Саве. Уз подршку “Гаспром нафте” у најкраћем року биће урађено покривање мозаиком више од 4.000 метара квадратних унутрашње површине куполе Храма. Ова сарадња ће се наставити. Надамо се и наставку свеправославног дијалога уз учешће Руске и Српске православне цркве што би требало да утиче позитивно на атмосферу у Европи, на очување наших традиционалних вредности.

Важно је посебно истаћи недавну одлуку шефова држава чланица Евроазијске економске уније о стварању зоне слободне трговине између Србије и ЕЕУ. Ми ћемо свим мерама допринети најскоријем потписивању документа.

Не треба ставити тачку и на перспективан пројекат изградње гасовода преко Црног мора у јужну Европу. Објективна потреба је овде очигледна. Треба инсистирати на адекватном приступу Европске комисије.

У широм контексту важно је пронаћи modus vivendi у изградњи односа између центара моћи у већ насталом мултиполарном свету. Потребно је да се договара уместо да једни друге држе на нишану. И Москва је спремна за то. Оштра конфронтација није само штетна него и изузетно опасна.

Током последњих година Русија се ослања на брз раст економске сарадње са Азијом - пре свега са Кином и земљама АСЕАН. Те земље су покретач развоја светске привреде. Недавно се председник Русије сусрео у Сочију са лидерима земаља АСЕАН као и са премијером Јапана. Интересантно је да ће овог месеца кинески председник посетити Србију, а Владимир Путин - Кину.

Узгред речено, “санкције” помажу Русији да активније реализује два одавно сазрела задатка: модернизацију своје привреде, као и одлучније економско окретање Азији.

Веома важан фактор за наше односе представља Европска унија. Сасвим је очигледно да су европске земље, уколико желе да сачувају конкурентност и животни стандард, објективно заинтересоване за изградњу добрих односа са Источном Европом, са Русијом са ЕЕУ. У перспективи конфронтација није потребна ни Западу, ни Истоку. У овом смислу руско-српско узајамно разумевање може да постане позитиван фактор за будућност читавог нашег континента.

На Дан Русије желео бих још једном да срдачно захвалим свим искреним пријатељима наше земље у Србији.

Преузето је са www.novosti.rs