Зашто Путин долази у Београд, пита се амерички амбасадор. Због кризе у Украјини западна јавност га сумњичи, тамошњи политичари оптужују, а медији вређају. Овде у Србији, ипак, најављену посету председника Путина политички врх очекује с радошћу и доживљава као још један успех у низу. Значи, у оба случаја, с јаким поводом, ове Седмице разговарамо са амбасадором Руске Федерације Александром Чепурином.
Ваша екселенцијо, хвала што сте дошли и што говорите за Радио Београд.
Хвала и вама. Добар дан, драги пријатељи, драги слушаоци Радио Београда 1. Данас је ваш јубилеј, данас смо међу својим пријатељима. Одмах ћу вам одговорити: хвала Србима због тога што дочекују председника Путина у атмосфери доброте и добрих очекивања. Ништа нас не раздваја од Срба, а више тога уједињује.
Да ли Ви то доживљавате и као свој успех?
Код нас су овакви билатерални састанци прилично редовни, јер такви односи, пријатељски, какве ми имамо са Србима, они трају непрекидно скоро 300 година. Ја мислим да од ове посете људи очекују позитиван подстицај, јер они знају да у тој посети неће бити ни претњи ни непријатности. А ово је већ трећа посета Владимира Путина и друга посета у својству председника. Био је овде 2001.године, 2011. био је овде као председник Владе, тако да ја мислим да је то исправна ствар, али у неком смислу Ви јесте у праву, зато што је то потврда да се наши односи позитивно развијају. Имамо више питања која можемо да размотримо и имамо будућност.
Повод за посету је симболичан, прослава 70 година ослобођења Београда, али суштина је радна. Колико је ова симболика битна за српско-руске односе?
Ја мислим да се ове две ствари поклапају. Ја мислим да су Други светски рат и победа руског и српског оружја важне ствари. Наравно, рат је страшна ствар и ја се надам да више никада нећемо ратовати, јер другим средствима треба да бранимо своје интересе. Али, тај период је испољио врлине наших народа, као што су непоколебљивост и храброст. Зато треба да их се сетимо. Ми морамо да будемо поносни на то. А што се тиче суштине посете, да, биће парада и мислим да ће она изискивати финансијска средства, али истовремено, то је могућност и за Србију и за Србе да осете понос због своје прошлости, свог карактера, своје снаге и то је увек потребно. С друге стране, биће и пословних преговора, јер имамо врло добре политичке и личне односе међу руководиоцима. Али потребно је потрудити се да добра клима између два народа и руководства буде конвертована у добру привредну и културну сарадњу.
О тој сарадњи ћемо касније... Хтела сам да Вас питам још нешто за обележавање 70 година од ослобођења Београда. Овдашња јавност баш ових дана примећује да долазак руских функционера пред сваку већу годишњицу поправља и коригује српски став према ослободиоцима и антифашистичкој борби. Какав је Ваш утисак?
Ове године као што видите имамо два значајна јубилеја - 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата. У оба догађаја били смо заједно, на истој страни, страни истине и исправној страни историје. За сваки народ јако је важно да има осећај достојанства и поноса, осећај вере у себе, вере у истину. Кад имамо тако дивне поводе за то, треба да их искористимо. Неко би, наравно, желео да их заборавимо, али Срби и Руси су имали огромне жртве, треба да не заборављају наше хероје. То је наша обавеза.
Најављени долазак Владимира Путина и обележавање јубилеја уједно су били и поводи да уђете у полемику са америчким амбасадором Кирбијем. Премијер Вучић је некако рекао да је то између Америке и Русије и да се не тиче Србије. Да ли и Ви мислите тако?
Знате, ја не бих желео овде да улазим у те детаље. Ако говоримо о прошлости, о Совјетском Савезу, онда узгред речено, постоји хелсиншки завршни акт, који је склопљен пре скоро 40 година, који је потврдио територијални интегритет и границе и Совјетског Савеза и Југославије и других земаља. Ако причамо о савремености, онда ја мислим да је наш задатак овде да развијамо позитивну сарадњу у билатералним односима. А не да расправљамо о глобалним или историјским питањима. А затим, ако погледамо мало боље, наши министри спољних послова редовно се чују телефоном и разматрају све проблеме и ако неко очекује од нас да овде правимо неки мини хладни рат, па то је смешно. Зато ја сада кажем господину Кирбију, дођите код нас у амбасаду, искрено ћемо Вам све испричати и одговорити на сва питања, укључујући и она из историје СССР.
Шта мислите, какве су шансе да прихвати позив на кафу?
Апсолутно не видим никакве разлоге да немамо нормалне контакте, разговоре и дијалоге. Па ми смо ипак дипломате. Наш задатак је да разговарамо и да проналазимо узајамно разумевање. А о историји нека разговарају историчари.
У ратном периоду, кажете и сами, Србија и Русија биле су на истој страни. Касније је било и другачијих ситуација. Како Вам данас делују позиције две земље и каква је перспектива њихових односа у контексту глобалног политичког превирања?
Па не знам баш. Колико се ја сећам, односи између Србије и Русије од 16. века увек су носили позитивну конотацију и разумевање. Читав 19. век, када се Србија борила за своје ослобођење, то је био век кад је Русија увек помагала Србима, затим Први светски рат, па Други светски рат... Али тако се десило да су урадили све да растуре наше две државе, Совјетски Савез и Југославију, крајем 20. века. Али наши односи и осећај узајамности међу нашим народима се очувао. У било ком случају, Русија је, кад год је имала могућност, помагала Србији и Србима. Никад није чинила нешто на штету Србије и потребно је тога се сетити. И у тренутној, врло компликованој ситуацији, исто је. Биће друге прилике, много боље и за Србију и за Русију. Морамо да чувамо традицију. Имамо огромне могућности за позитивну сарадњу. Чак могу да кажем да у неком смислу Русија и Србија могу да послуже као пример, образац за неке. Такве наше везе су велика вредност и за целу Европу. Хоћемо да живимо и мислимо о нашем интересу, српском и руском. Веома је важно да размишљамо о нашим интересима, а не о нечијим другим. А у чему је наш главни интерес?
У чему?
Наш интерес је да се наше земље развијају, да људи живе боље. Ми не можемо као неки само да препуштамо себе току историје зато што смо преживели тешке деценије. Ми морамо да се развијамо брже да бисмо заузели достојанствено место у светској привреди. Имамо за то све могућности, а наша сарадња може да помогне и Србији и Русији и зашто је не бисмо користили? Само зато што се то некоме не свиђа? Онда хајде да наставимо само да овако седимо. Али ја мислим да постоји разумевање и жеља да се користе наше везе у корист наших народа.
Да ли бисте то исто мислили и да се Србија определи било за исток, било за запад?
Мислим да уопште није исправно постављати питање на такав начин, „или-или", јер ми живимо у Европи, а Европа је диван континент. Ја мислим да ви не желите да се овде појаве нови берлински зидови. Ми говоримо да је велики део Европе православни свет и словенски свет. Не мислим да би неко у Европи стварно желео да направи нови Берлински зид да би раздвојио Европу на два дела. Мислим да многи у Европи исто мисле. Ви знате да је још Де Гол имао идеју о стварању Европе од Атлантика до Урала, знате и за идеју Митерана, а знате и за предлог Путина, који је, узгред речено, изнет још пре украјинске кризе, да корак по корак стварамо Европу од Атлантика до Пацифика, да стварамо заједнички европски привредни и хумани простор. Видели сте пре пар дана, ја сам бар тако прочитао, да у Европској унији постоји уверење о неопходности почетка преговора о стварању зоне слободне трговине са Евроазијском економском унијом. То је важан тренутак. Истинит правац.
С једне стране је то, али, с друге стране, Брисел исто тако поручује Србији да пре или касније мора да јасно одреди страну и поводом украјинске кризе.
Али Србија се већ одредила својим одговором. И одговор је врло јасан. Србија признаје територијални интегритет свих земаља које признаје организација Уједињених нација, али Србија неће предузимати потезе који би нанели штету руско-српским односима. Ја бих желео да све земље које траже то од Србије такође признају територијални интегритет земаља које су признале Уједињене нације. Ви знате о чему ја говорим. То би било исправно. Иначе, у супротном, то су двоструки аршини. „Ми вас не поштујемо, али од вас захтевамо." То су све политичке ствари, али требало би да се зна граница.
Србија се данас труди да демонстрира политику неутралности, то јест подједнаког уважавања и сарадње и са Истоком и са Западом. Ви очигледно мислите да је политика неутралности одржива. Али, ипак, постоји ли могућност да политика „и Европа и Русија" прође као политика „и Европа и Косово"?
Знате, ја сам оптимиста. Наше везе су прилично чврсте, обострани значајан интерес за сарадњом у свим областима. Било би сасвим разумно и логично да се те везе сачувају. Гарант очувања је само становништво земље. У било ком случају, потребан је труд да Европа постане мирнија. Ево видите, сада се у Украјини успоставио крхки мир и потребно је учинити све да би тај мир постао јачи. Сви морају да размишљају о укидању санкција.
Због неутралне позиције Србија трпи притисак, па и критике Запада. Колико Москва уважава такву позицију Београда?
Ево за један секунд да се вратимо Косову. Руски став у вези са Косовом остаје непромењен. Русија, као и раније, подржава територијални интегритет и суверенитет Србије. Косово јесте део Србије. Подржаваћемо одлуке Србије везане за Косово које су у њеном интересу. Српска власт подржава линију која иде ван конфронтације у украјинској кризи и ми ценимо став Србије због избалансираног курса који не иде на штету Русије. Али, ипак, можда би требало да кажем неколико речи о Украјини. Наравно, због догађаја у Украјини, односи између Русије и Европске уније су се мало погоршали, иако ми настојимо да и даље градимо односе са европским партнером, али, наравно, на равноправној основи. Руско руководство има разумевања према српској тежњи да се придружи Европској унији у условима светских глобалних процеса, али ми чврсто рачунамо да кретање Србије према ЕУ неће нанети штету билатералним односима с Русијом.
Што се тиче ситуације у Украјини, ви разумете да то није искључиво украјинско питање. Украјина није узрок, него последица оних процеса које ми посматрамо последњих деценија. Оквирно да кажем, међународном систему нанесени су јаки ударци: НАТО бомбардовање Југославије, инвазија на Ирак, напади на Либију, инвазија и пропаст у Авганистану... Само интензивним дипломатским напорима спречена је агресија на Сирију 2013. године, ви се сећате тога? А сада се све пребацило на Украјину. Сећате се државног удара у Украјини, затим самопроглашење власти, затим је, уз бурну подршку Запада, почео притисак и један део народа је почео да гуши други и намеће му своје вредности. И стварно, Украјина се поделила на два дела: један католички, а други православни; један део говори један језик, други део - други језик, један део сматра да је победа над фашизмом у Другом светском рату подвиг, а друга страна на својим барјацима и обележјима користи хитлерову свастику; славе различите празнике... Кад земља има такве унутрашње контрадикторности, према томе се треба односити врло опрезно. Али када један део покуша да угуши други део, онда је то јако опасно. И то сад видимо у Украјини. И оно што смо видели и раније и што сам малочас набројао, Либија, Ирак..., то је само мали део покушаја да се силом реши проблем. А ништа није било решено. Свугде где је било оваквих покушаја остају само крваве ране на телу земље. И да ли бисмо стварно желели да иста таква рана остане поред нас, у центру Европе? Ја мислим да нико - ни Руси, ни Срби, ни Европа нису заинтересовани за то, тим пре што су и Срби и Руси Европа (смех). Свакако. Потребно је очувати мир у Украјини. То је јако тешко, јер најважнија ствар која се десила након државног удара на Мајдану, то је био подстицај да се распали мржња једног дела земље према другом. И то је сад јако тешко исправити. И да ли је било потребно довести ствари до таквог нивоа? Потребно је смањивати ескалацију и уложити труд и у информативној сфери, јер информативни рат се наставља. Треба наћи више узајамног разумевања и што брже изаћи из ситуације у којој се народи мрзе. А ви на Балкану знате колико је то тешко, много боље од нас.
Да завршимо политички део интервјуа. Са каквом политичком поруком Путин долази у Београд?
Мислим да је јако важно што су контакти на највишем нивоу код нас редовни. Сигуран сам да су добри односи Србије и Русије вредност за целу Европу. То је пример за 21.век. И знате, тако је испадало у историји, кад год је Русија била јака, то је било добро за Србију. Контакти наших лидера су нормална ствар. Ми не говоримо хладноратовски, већ пријатељски језик и нас ништа не раздваја. То је добар пример за друге земље. За будућност, то је интерес сарадње, привредне, јер Источна и Западна Европа у много чему допуњују једна другу. А посета је истовремена размена мишљења. У сваком случају, ми се према српском ставу односимо с великим поштовањем. Србији желимо препород, желимо да Срби живе боље и Срби имају за то све могућности. Потребно је само радити, сарађивати, пријатељствовати с другим земљама попут Русије, више размишљати о домовини него о себи... То је руска песма „прво мисли на отаџбину, а онда на себе".
Мислим да је ова посета дуго очекивана. Неће трајати дуго, али биће интензивна. Имаће и емотивну конотацију, али и практични, економски карактер. Никоме неће штетити. Сасвим супротно, доносимо само мир и свету и Европи.
Хајде да пређемо на економску и привредну сарадњу. Да ли можете да нам откријете шта ће бити на дневном реду?
Да почнемо од тајне. (смех) Наша сарадња до сада је прилично динамична. Потребно је узети у обзир да свет сада пролази кроз не баш добра времена за привреду. У таквим условима, ове године очекујемо раст робне размене од 20, 30 одсто. Ми се надамо да ће робна размена изаћи на три и по милијарде долара, а можда и више. Нашим земљама су потребне такозване тачке раста, суштинске ствари које би помогле привреди да расте и, што би рекло српско руководство, да се развија брже, брже од других земаља. Јер, нама је потребно да претрчимо оно време које смо изгубили у 90-им годинама. Ми такве тачке раста имамо и важно је што су узајамно корисне, важно је да сарадња буде узајамно корисна. Таквих тачака раста имамо неколико, ја ћу споменути две. Прва је Јужни ток. То није тајна, али ипак рећи ћу нешто о томе. Јужни ток ће Србији омогућити да се за две-три године претвори у регионални енергетски центар, биће искоришћена инвестиција од две милијарде евра, а то значи већи број запослених, јефтинији и безбеднији увоз гаса у Србију, омогућиће развој хемијске производње, енергетске индустрије, електроенергетске, али значиће и обичним грађанима да користе гас у својим домаћинствима и аутомобилима. То је једна тачка раста а других, сличних њој ја не видим у Србији. То је добро и за Русију и за Србију и за Европу. Друга тачка раста је пољопривреда, суштинска ван сваке сумње. И то није везано за санкције, већ за наш режим слободне трговине. Дакле, Србија има предност да извози за Русију без плаћања царине и већ је јасно да повећањем производње Србија добија огромно тржиште. И ту је предност имала и са санкцијама и без њих. И тек сад је дошло до свести да Србија треба да повећа производњу, јер постоји тржиште. Потребно је створити центре где ће да се скупљају ти производи, потребно је пронаћи јефтине канале за њихову испоруку. И овде је наравно потребна политичка воља. И хоће ли бити ових санкција Европске уније, руске санкције ће бити укинуте, дај боже ускоро, али Србији остаје ова предност, бар из садашње перспективе. И то је исто моћна тачка раста, то је, на неки начин, основ земље. И гомила других ствари -електроенергетика, напредне привредне гране, на пример производња лекова, такозваних радиоактивних фармацеутских препарата у Винчи, да искористимо научне могућности Србије. Или туризам да погледамо - из године у годину у Србији значајно расте број руских туриста. Или грађевинарство. У Русији се ова грана брзо развија, велики је број грађевинских локација, почињемо изградњу великог броја хотела и стадиона за светско првенство у фудбалу, а српске грађевинске компаније имају врло добар углед у Русији. Њима је поверена изградња најквалитетнијих објеката и српске компаније би могле то да искористе. Важно је то радити на цивилизован начин, у складу са законом и уважавањем људи који тамо раде. Дакле и овде би људи могли да пронађу достојанствен посао који се добро плаћа годинама унапред. Дакле, не набрајам све, али, рецимо, железничке пруге и њихове реконструкције.
Кад сте већ споменули железницу, кредит од 800 милиона долара за железницу колико ја знам још није реализован, какве су шансе да он ускоро профункционише?
Руска страна је потпуно спремна, увезена је апсолутно сва техника, сви стручњаци. Постоје мали проблеми у српској железници, потписивање неких формалности које су битне да бисмо се држали плана рада. Добили смо уверење да ће то бити решено у најскорије време. Компаније су спремне, људи чекају јер неколико папира није потписано. Надамо се да ће надлежни за то бити одговорнији.
Било је извесних неспоразума и у вези са преиспитивањем приватизације НИС-а, са уговором о Јужном току, заосталим дуговима Србијагаса. Да ли је то превазиђено?
Добро би било да се ради на цивилизован и праведан начин. Треба размотрити наше питање. И Срби и Руси су јако емотивни, али спор је боље, са моје тачке гледишта, решавати у складу са потписаним документима, узимајући у обзир интересе обе стране. Како је говорио Путин, на пријатељски начин. Онда ће и бизнис бити сигурнији, а перспективе боље. У било којем послу, уговори имају предности и мана, али ако погледамо инвестиције, укључујући и страна улагања, мало ћемо пронаћи оних који би направили из фирми губиташа профитабилну фирму са добицима која ипак пуни буџет са 14 одсто. Зато, како ја мислим, треба да пронађемо противречности и решавамо у складу са српским интересима, што је сасвим природно, то нико не ставља под сумњу, све само у складу са српским интересима, али истовремено поштујући постојећи споразум.
Па где је ту тајна?
Онда морамо да пређемо на друга питања, имамо много тајни (смех). Шалим се. Али ван сваке сумње, економска и привредна питања биће једна од најважнијих током посете председника Путина. Овде има могућности. Ако приступимо томе паметно, одговорно и конструктивно моћи ћемо да се договоримо око више ствари и кренемо напред.
У споразуму о стратешком партнерству две земље поред политичке, привредне и одбрамбене потенцира се и културна, образовна, научна и спортска сарадња, чини ми се да би она могла бити много боља него што је сада.
Јесте, апсолутно се слажем, али морам да кажем да у последњих годину дана има и ту помака. Ево, пре неколико дана одржана су два супер концерта у центру Сава - један балет и једна опера Маринског театра; у последњих пола године неколико пута сам присуствовао концертима великих, заиста великих руских пијаниста. Ево је и премијера филма Никите Михалкова „Сунчаница".
Какве су шансе да руска влада стипендира наше студенте?
Руска влада има стипендије за српске студенте. Сваке године наше министарство за образовање нуди стипендије преко амбасаде. Можда то није довољно, али баш сад се у Русији ово питање разрађује. Ево, погледајмо велике московске универзитете. Москва се иначе много променила последњих година, постала је врло просперитетан град, направљене су стотине километара пешачких улица, а пре шест година је било само три километра. Рецимо, Стари Арбат. Направљено је на десетине супер паркова и скверова. Москва постаје диван и конфоран град. Развијају се и универзитети. На пример универзитет Ломоносов, више од сто хиљада људи тамо студира, они сад праве кампус, читав град за боравак студената. У делу Нова Москва такође се праве такозвани кластери, неки ће имати образовни карактер. Гради се и тамо универзитет, стамбени комплекс за студенте, парк, спортски објекти. Наравно да бисмо желели да нам из пријатељских земаља као што је Србија долази што више студената. Они би и касније могли да раде у гранама у којима Русија држи јаке позиције.
У протеклом периоду појављивале су се вести да „Раша тудеј" припрема програм на српском језику, због промоције руске политике и културе? Да ли је то тачно?
Очекујемо да нешто буде. Постоји „Раша Тудеј" и „Русија данас".„ Раша тудеј" је сада део „Русије данас". Они су велики концерн и они ће покренути ту ствар. Имаће такозване регионалне центре у различитим деловима света, у Паризу, Берлину,Вашингтону, Истанбулу и Пекингу, а ми се залажемо да балкански центар буде у Београду. Ускоро ћемо имати одговор и на ову тајну.
За крај ми реците какве ћете по завршетку мандата понети личне утиске из Србије?
Овде сам скоро две године и мој доживљај већ није свеж, али још није ни дубок. Утисци се брзо стварају, а први који имају сви Руси кад дођу овде је ван сваке сумње пријатељски однос Срба према Русима. Ово је за нас блиска и пријатна средина. Други утисак је добронамерност Срба. Кад им се обраћаш, сам сам имао искуства, они су увек врло љубазни. У Москви сви јако журе и на питања одговарају брзо, а овде јако љубазно и то се осећа. Ту је и моменат уважавања православне цркве. Традиција која је исто била нарушена у Совјетском Савезу и сад је у току препород. Да се нашалим, мој брат је био неколико дана овде 80-тих и мени је говорио „Срби су врло богомолни, увек кажу молим вас, молим вас", а на руском „молим" каже се само у цркви кад се молимо богу. И језик је сличан, можемо се разумети говорећи свако свој језик. Јако су пријатељски расположени и политичари, врло непосредни и демократични. Сви људи су јако цивилизовани, жене воде рачуна о себи, дотеране су, и оне старије имају сређену фризуру, дакле, примећујем и то. Надам се да ће наше две земље имати јаку привреду, па да се и људи боље осећају. Надам се и још већим могућностима сарадње, укључујући и хуманитарну, и да чешће долазимо једни код других у Москву и Београд. И могли бисмо чешће да се чудимо како се много тога променило и колико су лепше постале наше престонице.
Хвала Вам што сте говорили за Радио Београд 1.
Хвала и Вама. Желим још једном да честитам вашем пријатељском колективу и свим слушаоцима Радио Београда 90 година постојања. Јубилеј, као и предстојећа војна парада, дају нам могућност да осетимо веру у себе и понос. Све најлепше вам желим.
Извор: РТС
***
Чепурин: Путинова посета Србији никоме неће штетити
Народ ће с великим одушевљењем учествовати на манифестацијама поводом ослобођења Београда, поручио први потпредседник Владе Ивица Дачић
Александар Чепурин (Фото Танјуг)
Хвала Србима што дочекују председника Владимира Путина у атмосфери доброте и добрих очекивања, изјавио је амбасадор Русије Александар Чепурин, додајући да људи у Србији од посете руског председника очекују позитиван подстицај јер знају да неће бити ни претњи, ни непријатности, будући да Русија и Србија имају пријатељске односе који трају непрекидно скоро 300 година.
Чепурин је у интервјуу Радио Београду додао да ће војна парадa, предвиђена у време Путинове посете, изискивати финансијска средства, али, истовремено, то је могућност и за Србију и за Србе да осете понос због своје прошлости, карактера и снаге, пренео је Фонет.
Чепурин је, поводом 70. годишњице ослобођења Београда и 100. годишњице почетка Првог светског рата, рекао да смо у оба догађаја били заједно, на истој страни, страни истине и исправној страни историје.
„За сваки народ веома је важно да има осећај достојанства и поноса, осећај вере у себе, вере у истину. Кад имамо тако дивне поводе за то, треба да их искористимо”, сматра Чепурин. „Неко би, наравно, желео да их заборавимо, али Срби и Руси су имали огромне жртве и не треба заборављају своје хероје.”
Чепурин је најавио да Путинова дугоочекивана посета Србији неће трајати дуго, али да ће бити интензивна.
„Имаће и емотивну конотацију, али и практични, економски карактер. Никоме неће штетити. Сасвим супротно, доносимо само мир и свету и Европи”, оценио је Чепурин.
Он је истакао да би волео да све земље које од Србије траже да се придружи санкцијама које је Европска унија увела Русији, такође признају територијални интегритет земаља које су признале Уједињене нације. „То би било исправно. У супротном, то су двоструки аршини”, рекао је Чепурин.
„Српска власт подржава линију која иде ван конфронтације у украјинској кризи”, оценио је Чепурин, „и ми ценимо став Србије због избалансираног курса који не иде на штету Русије.”
„Руско руководство има разумевања према српској тежњи да се придружи ЕУ у условима светских глобалних процеса, али ми чврсто рачунамо да кретање Србије према ЕУ неће нанети штету билатералним односима с Русијом”, поручио је Чепурин.
Становиште амбасадора Чепурина је поделио и први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић, који је навео да је посета Владимира Путина Србији нема никакве везе с главним спољнополитичким циљевима да Србија постане чланица Европске уније.
Како је пренео Танјуг, Дачић је оценио да је та посета добра и позитивна и да ће народ с великим одушевљењем учествовати на манифестацијама поводом ослобођења Београда.
„Од те посете не треба да правимо представу, којом понекад радимо против интереса своје земље”, поручио је Дачић.
Он је рекао да не може да разуме ставове бившег режима и садашње опозиције који нас, како је рекао, практично терају да кажемо председнику Руске Федерације да одлажемо његову посету, јер можда није време за то.
„Ми прослављамо нашу велику победу ослобођења Београда. Све земље прослављају своје победе и посета Путина је билатерална ствар Србије и Русије”, казао је Дачић.
Он је нагласио да Србија паралелно жели да иде ка Европској унији, али истовремено поштујући наше националне и државне интересе да поштујемо наше традиционалне пријатеље и развијамо економске, политичке, културне и сваке друге везе са земљама као што је Руска Федерација.
----------------------------------
Неће бити мини хладног рата
Амбасадор Чепурин није желео да улази у детаље недавне полемике са америчким амбасадором Мајклом Кирбијем. „Ако погледамо мало боље, наши министри спољних послова редовно се чују телефоном и разматрају све проблеме и ако неко очекује од нас да овде правимо неки мини хладни рат, па то је смешно”, рекао је Чепурин, пренео је Фонет.
„Зато ја сада кажем господину Кирбију, дођите код нас у амбасаду, искрено ћемо вам све испричати и одговорити на сва питања, укључујући и она из историје СССР”, нагласио је Чепурин, који „апсолутно не види никакве разлоге да немамо нормалне контакте, разговоре и дијалоге”.
„Па ми смо ипак дипломате. Наш задатак је да разговарамо, а о историји нека разговарају историчари”, рекао је Чепурин.
Извор: "Политика"
***
Čepurin: Putinova poseta Srbiji nikom ne šteti
Povod dolaska ruskog predsednika jeste proslava oslobođenja Beograda, ali će ipak tokom posete dominirati ekonomska pitanja kako bi porasla robna razmena, izjavio je ruski ambasador
"Poseta neće trajati dugo, ali biće intenzivna. Imaće i emotivnu konotaciju, ali i praktični, ekonomski karakter. Nikome neće štetiti", rekao je Čepurin u intervjuu Radio Beogradu.
"Mislim da od ove posete ljudi očekuju pozitivan podsticaj, jer oni znaju da u toj poseti neće biti ni pretnji ni neprijatnosti. Putin je bio ovde 2001, 2011. bio je ovde kao predsednik Vlade, tako da ja mislim da je to ispravna stvar, potvrda da se naši odnosi pozitivno razvijaju", dodao je on.
Podsećajući da je povod Putinovog dolaska proslava 70 godina oslobođenja Beograda, Čepurin, pak, naglašava da će ekonomska pitanja dominirati tokom posete ruskog predsednika.
"Van svake sumnje, ekonomska i privredna pitanja biće jedna od najvažnijih tokom posete predsednika Putina. Ovde ima mogućnosti. Ako pristupimo tome pametno, odgovorno i konstruktivno moći ćemo da se dogovorimo oko više stvari i krenemo napred", smatra Čepurin.
On je rekao da je saradnja Srbije i Rusije "prilično dinamična" i da se očekuje rast robne razmene ove godine od 20, 30 odsto čime bi ona porasla na "tri i po milijarde dolara, a možda i više".
Govoreći o gasovodu "Južni tok", Čepurin je da će njegova izgradnja "Srbiji omogućiti da se za dve tri godine pretvori u regionalni energetski centar".
"Biće iskorišćena investicija od dve milijarde evra, a to znači veći broj zaposlenih, jeftiniji i bezbedniji uvoz gasa u Srbiju, omogućiće razvoj hemijske proizvodnje, energetske industrije, elektroenergetske, ali značiće i običnim građanima da koriste gas u svojim domaćinstvima i automobilima", rekao je ambasador.
Kao drugi važan segment ekonomske saradnje, Čepurin navodi poljoprivredu i izvoz srpskih proizvoda na rusko tržiste.
"Srbija ima prednost da izvozi za Rusiju bez plaćanja carine i već je jasno da povećanjem proizvodnje Srbija dobija ogromno tržište. I tu je prednost imala i sa sankcijama (EU) i bez njih. I tek sad je došlo do svesti da Srbija treba da poveća proizvodnju, jer postoji tržište", podsetio je on.
O ruskom kreditu od 800 miliona dolara za modernizaciju srpske železnice, Čepurin kaže da je "ruska strana potpuno spremna" i da je do zastoja došlo na našoj strani.
"Postoje mali problemi u srpskoj železnici, potpisivanje nekih formalnosti koje su bitne da bismo se držali plana rada. Dobili smo uverenje da će to biti rešeno u najskorije vreme. Kompanije su spremne, ljudi čekaju jer nekoliko papira nije potpisano. Nadamo se da će nadležni za to biti odgovorniji", podvukao je ambasador.
U vezi sa preispitivanjem privatizacije NIS-a, Čepurin kaže da bi bilo dobro da se to "radi na civilizovan i pravedan način i u skladu sa potpisanim dokumentima, uzimajući u obzir interese obe strane".
Komentarišući zahtev Brisela da Srbija pre ili kasnije mora jasno da odredi stranu povodom ukrajinske krize, Čepurin kaže da "Srbija neće preduzimati poteze koji bi naneli štetu rusko-srpskim odnosima" i da Moskva "čvrsto računa da kretanje Srbije prema EU neće naneti štetu bilateralnim odnosima s Rusijom".
"Ja bih želeo da sve zemlje koje traže to od Srbije takođe priznaju teritorijalni integritet zemalja koje su priznale UN. Vi znate o čemu ja govorim. To bi bilo ispravno. Inače, u suprotnom, to su dvostruki aršini -Mi vas ne poštujemo, ali od vas zahtevamo. To su sve političke stvari, ali trebalo bi da se zna granica", rekao je ruski diplomata.
Čepurin je podsetio da ruski stav u vezi sa Kosovom ostaje nepromenjen i da Rusija, kao i ranije, podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
"Podržavaćemo odluke Srbije vezane za Kosovo koje su u njenom interesu. Srpska vlast podržava liniju koja ide van konfrontacije u ukrajinskoj krizi i mi cenimo stav Srbije zbog izbalansiranog kursa koji ne ide na štetu Rusije", naveo je Čepurin.
Govoreći o jubilejima koji su ove godine vezani za oslobođenje Beograda i obeležavanju 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata, Čepurin podseća da su "u oba događaja Rusi i Srbi bili zajedno, na istoj strani - strani istine i ispravnoj strani istorije".
On kaže da je Rusija je, kad god je imala mogućnost, pomagala Srbiji i Srbima, da nikad nije činila nešto na štetu Srbije, naglasivši da bi odnosi dve zemlje mogli da posluže kao primer drugima.
Izvor: Večernje Novosti
Русский 
