ЧЕПУРИН: Јака и просперитетна Србија добра је и за Русију

СРПСКО-РУСКИ ЕКСПЕРТСКИ ОКРУГЛИ СТО У ОРГАНИЗАЦИЈИ ИЕС И ФОНДА „ГОРЧАКОВ“

* Директор „Горчакова“ Леонид ДРАЧЕВСКИ: Србија и Русија имају заједничку историју која је имала велики одраз и на европску и светску политику.Данас свакој земљи мора бити гарантована слобода избора између ЕУ и евроазијских интеграција. То мора важити и за Украјину и Србију

* Амбасадор РФ Александар ЧЕПУРИН: Тежња ка ЕУ претворила се у Србији и еврофетишизам који је опасан и пун илузија: говори се о уласку Србије у Европу – а где је Србија до тада била, на Марсу?

* Људи очекују да ће се после 20 година чекања, по уласку у ЕУ десити чудо. А после уласка у ЕУ – нагласио је - неће се десити ништа. Штавише, ако Србија не обезбеди тржиште за своје робе, што се за сада не назире, могла би и умрети као држава

* Немамо ништа против ЕУ и кажемо да је то ваш избор. Током десет година све у Србији је усмерено на приступање ЕУ, али видимо да је и даље тешка ситуација. Сада се очекује још десет година

* Сарадња са Евразес за Србију доноси велике користи. Србија тако може постати земља у којој се цени интелектуални рад, а не да буде сиротињска провинцијална територија – указао је амбасадор РФ у Србији

________________________________________________________________________________________________

АМБАСАДОР Руске Федерације у Србији Александар Чепурин изјавио је данас на српско-руском експертском округлом столу у Привредној комори Србије да би сарадња са Евроазијском економском заједницом (Евразес) донела Србији велике користи.

Говорећи на овом форуму који су организовали руски Фонд за јавну дипломатију „Горчаков“ и београдски Институт за европске студије, Чепурин је истакао да је неопходно организовати заједнички форум на коме би експерти из обе земље могли да сарађују и размењују мишљења.

Округли сто је окупио већи број експерата из Русије и Србије, који су водили расправу у три тематска дела (1. Савремени односи Русије и Србије; 2. Русија, Србија и Европа у актуелној геополитичкој стварности; 3. Историјско памћење у Русији, Србији и Европи уочи 100-годишњице Првог светског рата).

 Поред амбасадора Чепурина, скуп је поздравио и директор Фонда „Горчаков“, бивши руски министар за питања ЗНД, заменик министра иностраних послова РФ и опуномоћени представник председника Путина Леонид Драчевски. Осим поздравних речи, Чепурин и Драчевски су и учествовали у дискусији на округлом столу.

Драчевски је нагласио да Србија и Русија имају заједничку историју која је имала велики одраз и на европску и светску политику, а осећање блискости и присуство руског језика и културе у Србији нису нестали чак ни у 5, 6 и 7. деценији 20. века, када су односи две земље били најскромнији.

Говорећи о евроазијском интеграционом пројекту Русије, Драчевски је констатовао да је његово идеолошко утемељење дао још велики руски научник Љев Гумиљов, а да се у савременом облику овај пројекат заснива првенствено на економским основама и да је у развоју пројекта кроз царинску унију и јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана, као и кроз успостављање односа и правила за прикључење других земаља учињен огроман посао, о коме се данас мора много више и чешће говорити, како би се са досадашњим резулататима адекватно упознала политичка и најшира јавност.

Он је рекао да лично сматра да се у јавности Русије непотребно сувише проблематизује питање укључивања Украјине у евроазијске интеграције.

Ако Украјина сада – нагласио је Драчевски - даје предност приближавању ЕУ, то је њено право и сама ће на том путу доћи до својих закључака, када се суочи са низом грубих уцена и условаљавања, што је већ почело, као и са чињеницом да јој је реална перспектива да у ЕУ буде примљена – после Србије, односно никад. Свакоме мора бити гарантована слобода избора између ЕУ и евроазијских интеграција, нагласио је он, па то важи и за Украјину и Србију.

Амбасадор Чепурин је на почетку нагласио да су бројне заједничке странице српске и руске историје – супердобре, јер су везане са великим заједничким победама. У историји су оба народа показала способност за подвиге: да су у стању да се у најтежим историјским искушењима припреме и однесу победу. Доминантна заједничка црта Срба и Руса је по његовим речима и снажна тежња ка правди.

Данас, констатовао је Чепурин, Србија је себи поставила улазак у ЕУ као циљ. Истовремено, она се налази у најтежем економском положају.

У тим условима, тежња ка ЕУ претворила се у еврофетишизам. Људи очекују да ће се после 20 година чекања, по уласку у ЕУ десити чудо. Али, рекао је он, то не бива.

После уласка у ЕУ неће се десити ништа, а ако Србија не обезбеди тржиште за своје робе, што се за сада не назире, могла би и умрети као држава. Еврофетишизам је опасан и пун илузија: говори се о уласку Србије у Европу – а где је Србија до тада била, на Марсу?

Учествујући у дискусији, амбасадор Чепурин је нагласио да се у руском спољнополитичком деловању улога „меке силе“ у најновијем периоду знатно појачава и да су у ту сврху створене и многе нове структуре, међу којима и Фонд Горчаков, који је суорганизатор скупа. Улога и утицај Русије ће у том смислу расти, и с обзиром на чињеницу да данашња Русија, иако чини само 2% светске популације, располаже са 20% светских ресурса.

Амбасадор РФ је истакао да су оптужбе у медијима против Русије неосноване.

- НИС нико није желео да купи, јер је био губиташ. Да није закључен енергетски споразум, сада би се за НИС издвајало из државног буџета. Ипак, дошли су неки млади људи, уложено је 1,5 милијарди долара и створена је успешна компанија, најуспешнија фирма у Србији. Ко би са Запада то учинио? Приче да је неко од Руса имамо некакве привилегије у енергетици су беспредметне, то су измишљене глупости. Сви знају које је место Русије данас у светској енергетици.

Да ли ћете са Русијом или у ЕУ – то је ваш избор, подвукао је Чепурин, али са те стране није ни наговештен било какав озбиљан развојни пројекат, а по свему судећи, неће их ни бити.

- Немамо ништа против ЕУ и кажемо да је то ваш избор. Током десет година све у Србији је усмерено на приступање ЕУ, али видимо да је и даље тешка ситуација. Сада се очекује још десет година. Чека се неко чудо да се деси, али се оно неће десити.

Због тога се не сме дозволити да економија још више падне, поручио је Чепурин.

- Сарадња са Евразес за Србију доноси велике користи. Србија тако може постати земља у којој се цени интелектуални рад, а да не буде сиротињска провинцијална територија. Али, чврсте односе можемо градити тек онда када су засновани на економским основама.

Чепурин је нагласио да САД и ЕУ нису више центар света као некад, да се моћ премешта на исток, где се налазе Кина и Русија.

Да би се питања перспектива Србије и развоја међусобних односа још боље осветлила, предложио је он, можда би требало организовати стални руско-српски или руско-балкански дискусиони форум високог профила, попут познатог међународног форума „Валдај“, који већ годинама делује у Русији.

Дакле: заједнички форум две државе, или чак на нивоу целог Балкана, где бисмо могли стално да разговарамо, додао је Чепурин. Зато, како је нагласио, неопходно је изградити Јужни ток и побољшати пољопривредну сарадњу, па ће и услови сарадње бити бољи.

Тек смо на почетку пута, рекао је он, биће нових иницијатива и облика деловања руских субјеката у Србији, а очекује се да се и руски бизнис присутан у Србији, у том смислу убудуће адекватније понаша.

Одговарајући на поједине опаске о недовољној активности Русије у решавању питања Косова и Метохије, амбасадор Чепурин је нагласио да се не може доводити у питање спремност Русије  да у потпуности подржи стратегију Србије у решавању овог проблема, каква год она била, али да је Србија нажалост, упркос мишљењу Русије, својевремено одлучила да преговоре о Косову и Метохији смести у оквире Европске Уније и замолила Русију да то прихвати.

Данашња ситуација – подвукао је - у потпуности је произашла из такве одлуке Београда.

- Проблем Косова је тежак и може се решавати деценијама. Питање је да ли ће ЕУ помоћи Србији да заштити своје темељне интересе на Косову. А ми желимо јаку, просперитетну и развијену Србију. Таква Србија је добра и за Русију – закључио је Александар Чепурин.

(Факти)