Будућност припада Евроазији

Мира Канкараш Тркља

Велика сала „Балканска" у хотелу Москва у Београду била је вечерас тесна да прими све заинтересоване да чују из прве руке шта доноси књига „Србија и Евроазијски савез" , збирка радова српских, руских и белкоруских аналитичара. Зборник радова за чије објављивање је заслужна Међународна словенска академија, представили су заменик амбасадора Руске Федерације Денис Кузнедењев, председник српског оделења Академије Владимир Кршљанин, председник Академије Сергеј Бабурин и приређивач, академик МСА Зоран Милошевић. Током представљања књиге је указано на то да су Међународни институт за примењену системску анализу из ЕУ у Аустрији и Евроазијска развојна банка разматрали сарадњу ЕУ и Евроазијског савеза (ЕАС) у дугорочној перспективи. Закључили су да је реализација концепције заједничког економнског простора од Лисабона до Владивостока корисна свим странама и оценили да би споразум о продубљивању економнске сарадње и интеграцији ЕУ и Евроазијског економског савеза могао постати реалност средином 2020-тих година. Тај простор се, како је напоменуто, све више назива Евроазија, а управо он је био и тема и самита Г20 у Кини и економског форума у Санкт Петербургу.

Дефинисан је као евроазијски економски савез плус економнски појас Пута свиле, напоменуто је током представљања књиге уз оцену да су нови центри економског развоја, пре свега Русија, Кина и Индија. Оне обликују данашњи свет а своју већ доминантну економску моћ евиидентно претварају у политички па, како је примећено, и војнополитчки утицај. Оне који касне да разумеју те процесе или праве грешке, попут антируских санкција, то ће, како је оцењено, скупо коштати. САД и Велика Британија су већ кренуле да се прилагођавају јер им је систем глобалне олигархијске диктатуре пропао па се може десити да највећи губитник буде ЕУ као непотребно средство којим је Вашингтон некада париорао СССР-у. Тема прикључења Евроазији, како је закључено, није само тема за Србију већ и за 28, односно 27 земаља које чине ЕУ. Са Русијом као кључним играчем Србија има такву цивилизацијску повезаност која представља потенцијал који, како је речено, тек чека да буде искоришћен. Посебно је указано на историјат стварања Евроазијског савеза о чему је идеја потекла још 1994. године, да би коначно заживео пре две године. Суштина његовог функционисања је слобода кретања робе, услуга, радне снаге и капитала. Формирале су га Русија, Белорусија, и Казахстан, али је већ проширен Јерменијом и Киргизијом, а још велики број заинтересованих земаља чека на чланство у њему.

Србија је у процедури за потписивање Споразума о слободној трговини са њим какав већ има појединачно са Русијом. Међународне интеграције, економска сарадња морају да се граде уз разумевање за стратегију и тактику. То подразумева да се добро промисли с ким их правити, када, са ким они морају да буду краткорочни а с ким дугорточни и који су могући компромиси. А компромиса, како је оцењено, не може да буде само тамо где се боримо за своју душу. Представљање књиге почело је минутом ћутања за убијеног руског амбасадора у Турској Андреја Карлова који је у Анкари био мета исламског терористе.

Преузето је са: https://rs.sputniknews.com