Београд ослобађао 4. гардијски корпус под командом генерала Жданова

„БЕОГРАДСКОМ ОПЕРАЦИЈОМ” ОКОНЧАНА НЕМАЧКА ОКУПАЦИЈА ГЛАВНОГ ГРАДА КОЈА ЈЕ ТРАЈАЛА 1.287 ДАНА

* У борбама за Београд погинуло је нешто мање од 3.000 бораца НОВЈ и око 1.000 црвеноармејаца, док је око 14.500 војника рањено. Немачке снаге имале су око 15.000 погинулих, међу којима обојица командујућих генерала, и око 9.000 заробљених

* Црвена армија је у борбама ангажовала 4. гардијски механизовани корпус под командом генерал-потпуковника Владимира Жданова, док је НОВЈ употребио Прву армијску групу којом је командовао генерал-лајтнант (генерал-потпуковник) Пеко Дапчевић

* Рушење Савског моста по преласку последњих немачких снага спречио је учитељ у пензији Миладин Зарић, који је пресекао проводнике, искористивши тако своје минерско искуство из Балканских и Првог светског рата и чињеницу да је живео у непосредној близини моста

___________________________________________________________________________________________________

ПРЕ 69 година – 20. октобра 1944. - ослобођен је Београд у Другом светском рату, након вишедневних борби у којима је погинуло више хиљада припадника Народно-ослободилачке војске Југославије (НОВЈ), совјетске Црвене армије и цивила.

Београдска операција представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату, која је трајала од 12. до 20. октобра и након које су створени услови за наставак операција и гоњење окупатора кроз Срем.

Том операцијом окончана је немачка окупација главног града која је трајала 1.287 дана, након чега је Београд постао војни, политички и административни центар нове, социјалистичке Југославије.

Према различитим историјским изворима, у борбама за Београд погинуло је нешто мање од 3.000 бораца НОВЈ и око 1.000 црвеноармејаца, док је око 14.500 војника рањено. Немачке снаге имале су око 15.000 погинулих, међу којима обојица командујућих генерала, и око 9.000 заробљених.

Црвена армија је у борбама ангажовала 4. гардијски механизовани корпус под командом генерал-потпуковника Владимира Жданова, док је НОВЈ употребио Прву армијску групу којом је командовао генерал-лајтнант (генерал-потпуковник) Пеко Дапчевић.

Са немачке стране у борбама за Београд учествовале су две веће формације - борбена група "Шнекенбургер", под командом генерала Вилија Шнекенбургера (погинуо 13. октобра 1944. године), и борбена група "Штетнер", под командом Валтера Штетнера (погинуо 18. октобра 1944. године).

Завршни део прве фазе ослобођења Београда догодио се 14. октобра када је Прва пролетерска дивизија, уз помоћ совјетских тенкова, освојила бањички вис и наставила напредовање у правцу Аутокоманде и Славије. У исто време немачке снаге на Чукарици су изоловане и опкољене, што је створило простор за напредовање ка Железничкој станици и Савском мосту.

До 15. октобра већи део Београда, изузев дела од Скупштине и Теразија ка Сави, био је ослобођен, али се тада догодио најдраматичнији део битке када се немачка борбена група "Штетнер" укључила у борбу снажним нападом из правца Смедерева.

Та немачка групација је на сваки начин тежила да се споји са јединицама које су се држале у центру града, па су се 5. и 21. дивизија НОВЈ нашле под снажним притиском и морале су да држе своје положаје уз тешке губитке.

Тек доласком Друге пролетерске бригаде НОВЈ и 36. гардијске тенковске бригаде Црвене армије притисак је попустио, али су огорчени сукоби с борбеном групом "Штетнер" трајали све до 18. октобра и погибије генерала Штетнера.

Последња два дана борбе су се водиле за сваку кућу и за сваку улицу, а често су се сукоби преносили и испод земље, јер су немачке снаге ангажовале већи број командоса који су, користећи канализациони систем, изводили акције у позадини партизанских и совјетских снага.

У ноћи између 19. и 20. октобра заузета је и зграда "Албанија", да би се у зору наредног дана преостале немачке снаге из Београда евакуисале на леву обалу Саве.

Иако је планирано да се Савски мост по преласку последњих снага сруши, то је спречио учитељ у пензији Миладин Зарић, који је пресекао проводнике, искористивши тако своје минерско искуство из Балканских и Првог светског рата и чињеницу да је живео у непосредној близини моста.

То су искористиле снаге НОВЈ и Црвене армије које су прешле на леву обалу Саве и тамо формирале мостобран, који је касније коришћен за даље напредовање на запад, у правцу Срема.