Амбасадор Александар Чепурин присуствовао је обележавању 100-годишнице од искрцавања српске војске на Јонска острва Крф и Видо

Након интонирања химни Републике Србије и Републике Грчке, присутнима су се обратили председник Крфа, заменик грчког шефа дипломатије Јанис Аманатидис, као и председник Србије.

Томислав Николић је, у обраћању присутнима, поручио да је братство грчког и српског народа пре 100 година сковано за вечност, заувек уткано у наше биће, "као део страдалне и јуначке историје Србије".

Србија, поручио је, никада неће заборавити да су се заједно са српским борцима на том фронту борили и гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије...

Додао је да већ један век Видо помињемо као "острво смрти", зато што је последње коначиште за 7.747 српских војника, дечака-регрута умрлих од исцрпљености, дизентерије, тифуса, запаљења плућа, глади...

"Душе ових наших јунака и мученика отишле су у своју Србију заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце. Непун километар даље, у граду и на острву Крф, 1916. године сместила се цела српска држава, Краљевина Србија: Народна скупштина, Митрополија, општинске управе, школе, Пореска управа, штампарија... и уморни и измучени стари краљ Петар Карађорђевић, који је са својом војском ишао од Београда до Крфа", навео је Николић.

Српску делегацију на Виду и Крфу, предвођену председником који је тамо са супругом Драгицом, чине министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић, Иван Тасовац.

Церемонију је пратио богат уметнички програм, као и комеморативна свечаност на отвореном мору "плава гробница".

Потресна свечаност код "плаве гробнице"

Председник Николић, градоначелник Николозас, министри у Влади Србије Александар Вулин, Зоран Ђорђевић и Иван Тасовац, са брода грчке обалске страже, уз државне и војне почасти, положили су венце у "плаву гробницу".

Полагање венаца у "плаву гробницу"

Уз председника Николића ишао је командант Гарде ВС генерал-мајор Миломир Тодоровић у униформи српског официра из Првог светског рата, а комеморативној свечаности на отвореном мору, између острва Крф и Видо, присуствовао је велики број грађана.

Многобројни грађани су пратили потресну свечаност, са трајекта и са још једног брода, неки носећи мајице са ликом извиђача српске војске у Првом светском рату, Драгутина Матића, овековеченог у карактеристичној пози, са натписом "Хвала вам".

Многи су носили српске шајкаче са натписом "Крф 100 година", са сликама својих предака и натписима "И дедови наши су били јунаци", "Гвоздени пук", "Хвала, захвални потомци", понеко у народној ношњи, у опанцима, носећи гусле, српске, грчке заставе...

Веома је дирљив тренутак када је бродска сирена тужно и дуго парала ваздух, српска војна лица, као и војни представници савезника из Првог светског рата салутирали су, рецитована је песма Милутина Бојића "Плава гробница", а ни на једном месту као код острва Крфа и Вида, у плавим дубинама Јонског мора, песма "Тамо далеко" не може да изазове толико емотивне и јаке реакције код Срба.

Готово сви присутни су, загрцнути, брисали сузе, бацали цвеће у море, уз "Тамо далеко, где цвета бели крим, тамо су животе дали заједно отац и син", а након песме чули су се повици "Србија" и "Живела Србија".

Након церемоније, бродови су се тихо, готово нечујно повукли уназад и оставили многобројне венце, беле кале, цвеће, да се лелујају на модроплавим таласима.

Председник Николић испред споменика на Крфу

Српска кућа - бол и понос за посетиоце

У реконструисаној Српској кући на Крфу свечано је отворена нова стална поставка "Срби на Крфу 1916-1918", коју је посетио председник Николић са супругом, а кустос Љуба Сарамандић рекао је да је то здање кроз чије просторије прође највећи број наших грађана, изван граница Србије.

Сарамандић је похвалио владу Србије, која је само за три зимска месеца реконструисала дотрајало здање и поставила нову сталну изложбену поставку "Срби на Крфу 1916-1918".

"Након целог века, два осећања - бол и понос, прожимају се код посетилаца, ходочасника, готово на исти начин. Занимљиво је да је грчка реч за бол управо понос и моје дубоко уверење је да је бол краткотрајан, катарзичан, ослобађајући, а понос нешто с чиме се људи враћају у Србију", рекао је Сарамандић.

Нагласио је да је, за 15 година колико је кустос Српске куће на Крфу, најчешћи утисак је да свако онај ко се осећа припадником српске нације, или грађанином Србије, мора бар једанпут да дође на то место, иначе ће у себи носити велику празнину.

"Позвао бих све грађане Србије, странце, да дођу и схвате зашто је за нас ово острво "српски Јерусалим"", рекао је Сарамандић.

Председник Николић добио је титулу почасног грађанина општине Крф.

Амбасадор Александар Чепурин у свом обраћању присутним рекао је следеће:

Господине Председниче,

Ваше Високопреосвештенство,

Вашe Екселенцијe, поштовани министри, колеге,

Господине градоначелниче,

Поштоване даме и господо,

Велика ми је част да данас наступим на свечаном догађају поводом стогодишњице искрцавања српске војске на Крф. Овај јубилеј је изузетно важан датум у историји Србије, пуне трагичних и херојских страница. Ове странице чине српску историју заиста великом, а српски народ – оним који изазива одушевљење и поштовање.

Године 1914. Србија је поново, и на жалост, није последњи пут, постала жртва напада. У том тешком тренутку Русија није оставила Србију те је помагала како армијом, тако и муницијом, и техничким средствима у постизању витално важног и несебичног циља – ослобођења Отаџбине од освајача.

Након напада на Београд император Николај Други објавио је општу мобилизацију. Као што се зна, то је скупо коштало и Русију, и самог Николаја Другог, и његову породицу. Али је било немогуће остати по страни и једноставно заборавити на осећање дужности и правде, што није у правилима Руса и Срба. Величанствен споменик последњем руском императору у Београду, који је био постављен на годишњицу почетка Првог светског рата, сведочи о захвалности српског народа и очувању историјске истине. Високо то ценимо.

Када се српска војска нашла у тешком положају, Русија се није ограничила позивима да јој се помогне – Русија је вршила притисак на савезнике који су поседовали транспорт, неопходан за евакуацију српских војника и цивила, који су се повлачили преко Албаније. Од почетка децембра 1916. године српски премијер Никола Пашић упућивао је савезницима, који су поседовали флоту у Медитерану, телеграме са молбом о помоћи, али је није добио. На крају се обратио руском императору 15. јануара 1916. године. 19. јануара Император Николај Други упутио је телеграм краљу Велике Британије Ђорђу Петом и Председнику Француске Ремону Поенкареу: «Треба хитно спасити ову блиставу војску, која ће без сумње бити за нас велика потпора у нашем заједничком подухвату». Као резултат више од 140 хиљада Срба су нашли спасење на острву Крфу како би мало касније дали допринос ослобођењу Отаџбине.

Убеђен сам да су догађаји из вековне прошлости постали још један залог за чврсте пријатељске односе између Москве и Београда. Србија је наш партнер и стратешки савезник. Са поносом милионе Срба изјављују своју љубав према Русији и тежњу за јачањем односа са њоме. И за то имамо све предуслове. Руско-српско пријатељство је проверено историјским искуством. Оно је било, постоји сада па ће бити и убудуће. То је константа.

На крају хтео бих да истакнем допринос чувеног руског и српског архитекте Николаја Краснова стварању маузолеја на острву Видо. Краснов је такође као и српски војници напустио своју земљу. Али и истакнути архитекта, и српски војници су својим делима прославили Отаџбину.

Премијера филма "Срби на Крфу"

Уприличена је и премијера филма Слађане Зарић "Срби на Крфу", као и свечано отварање нове сталне поставке у "Српској кући".

Албанска голгота је устаљени назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умрло од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада је 28. јануара одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзани превоз, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на "острву спаса", како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј. Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у „"острво смрти“", а море око њега у „"плаву гробницу“", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Грчке власти и даље не дозвољавају никакву градњу на Виду, нити комерцијализацију тог прелепог али за српски народ страдалног места.

РТС, Танјуг, Вечерње новости