Александар Чепурин у интервјуу Геополитици

Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији, у интервјуу Геополитици

 Русија није признала нити ће признати независност Косова. Не одржава званичне односе са Приштином. Сматрамо важним да се током регулисања осигура безбедност и будућност Срба који живе на Косову и Метохији

 Разговор водио: Слободан Ерић

Радни дан амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина траје дуго, често до касно увече. Кроз то мноштву обавеза и сусрета, које амбасадор Чепурин свакодневно има на политичком, економском и дипломатском нивоу, огледа се једна интензивнија динамика руско-српских односа. Упркос својим обавезама, амбасадор Чепурин љубазно је изашао у сусрет нашој молби и дао интервју Геополитици.

Ваша екселенцијо, у последње време учестали су састанци на највишем државном нивоу између Републике Србије и Руске Федерације. Као учесник у тим разговорима, и као неко ко је учествовао у припреми тих састанака, можете ли нам прецизније пренети садржај тих разговора, односно шта је конкретно договорено на састанцима премијера Србије Ивице Дачића са премијером Медведевим и председником Путином, на плану политичке, економске и војно-техничке сарадње Србије и Руске Федерације?

- Да, контакти су учестали. Очито је активирање руско-српског дијалога на свим нивоима. То ме радује. Док је крајем 2012. године у Србију долазило више руских представника, ове године наши српски пријатељи пружају достојан одговор. Учесталост контаката последица је чврсте намере руководства обеју земаља да наставе тесну сарадњу после промене владајуће коалиције и руководства Србије у 2012. години.

Током недавне посете председника Владе Србије Ивице Дачића Москви подробно су размотрена питања остваривања крупних руских инвестиционих пројеката у српској привреди. Разматране су перспективе изградње гасовода „Јужни ток“: постигнути су договори о почетку његове изградње од децембра ове године, с убрзаном динамиком. Договорен је број компресорских станица потребних за функционисање гасовода. Велики значај има договор који смо постигли – то је финансирање читаве српске деонице на рачун руске стране. При томе ће додатну повољност за Београд представљати то што се отплата неће вршити у виду враћања кредита, што би оптерећивало буџет сваке земље. Не, ти трошкови ће се надокнађивати из прихода Београда од наплате транзита за коришћење гасовода. Такође је током сусрета потврђена принципијелна одлука о изградњи огранака гасовода према Босни и Херцеговини и Хрватској. Воде се разговори о роковима и модалитетима реализације тог пројекта; али већ сада се види да ће та иницијатива у перспективи претворити Србију у регионалног координатора снабдевања гасом.

Током разговора велика пажња је посвећена даљем повећању обима међусобног робног промета. У ту сврху је потребно да се у пуној мери искористе могућности постојећег споразума о слободној трговини који српске власти засад очито недовољно широко користе. Јер, пре него што се поведе реч о проширењу списка роба које се у Русију бесцарински увозе, вредело би помније погледати већ постојеће олакшице. Већ и сама боља координација у сфери испорука пољопривредне робе могла би да удвостручи постојећи српски извоз у тој сфери, са 250 милиона евра на пола милијарде. С тим у вези, у Москви је разматрано питање отварања српских трговинско-дистрибутивних центара који би пружали правну, логистичку и царинску подршку уласку српских пољопривредних производа у руске трговинске ланце.

Настављено је разматрање руског учешћа у модернизацији српске војске и развоју заједничке производње војне технике. Те теме ће очигледно бити подробније размотрене током посете првог заменика председника Владе, министра одбране Александра Вучића Москви 23−24. маја ове године.

Јача руско-српско партнерство у сфери хуманитарног реаговања и борбе са ванредним ситуацијама. Сасвим недавно начињен је важан корак за завршавање организационо-правних формалности око Руско-српског хуманитарног центра у Нишу. Очекујемо да ће Центар већ за месец-два започети свој рад у пуном обиму.

Русија издваја значајна средства за спровођење пројеката, укључујући и неколико десетина милиона евра за разминирање територије Србије. Деминери су последњих година деактивирали хиљаде експлозивних направа. Ближи се лето, доба шумских пожара, када ће се нарочито осетити потреба за Центром.

Ове и друге теме биће такође разматране током посете председника Србије Томислава Николића Сочију на позив руског лидера Владимира Владимировича Путина, планиране за 21. мај.

Господине Чепурин, занима нас Ваш став о Споразуму парафираном између Београда и Приштине, уз посредништво Европске уније. Да ли најновији Споразум Београда и Приштине у извесном смислу подрива принципијелну позицију Русије према Косову? Политички представници Србије у преговорима са ЕУ и Америком око Косова истичу често да су усамљени и без савезника. Уколико би политичко руководство Србије заузелo чвршћи и респектабилнији став у преговорима о Косову, да ли би наша земља могла да рачуна у том случају на подршку Русије, имајући у виду да је у последњој деценији Москва по питању Косова подржавала Београд?

- Принципијелан став Русије у погледу Косова, као што је руководство наше земље већ изјављивало, састоји се у томе да решавање проблема Косова и Метохије мора бити мирно и политичко. Русија није признала нити ће признати независност Косова. Не одржава званичне односе са Приштином.

Сматрамо важним да се током регулисања осигура безбедност и будућност Срба који живе на Косову и Метохији.

Са Србијом су својевремено неправедно поступили. Нису јој дали да сама реши акутне, али ипак унутрашње проблеме. Подржали су сепаратисте и дали им оружје, подстрекавали их на цепање земље.

Данас, као и пре, подржавамо ставове и одлуке који су за Србију прихватљиви.

Да, Русија је гласала за резолуцију Генералне скупштине ОУН од 9. септембра 2010. године, коју је, између осталог, сама Србија предложила. У складу с њом, уведен је механизам посредовања Европске уније. И тада је Србија остала сама, без савезника и подршке.

Данас, као и пре, говоримо како не намеравамо да подстичемо Србију на ову или ону одлуку. То је ствар саме Србије. Српске владе. Српског народа.

Србија је одлучила да договоре по питању Косова усаглашава с Европском унијом. За нас се питање састоји само у једном – колико је то прихватљиво за Србију, колико одговара њеним интересима, интересима Срба. Што се тиче питања подршке „неком чвршћем и респектабилнијем ставу“ – не разумем баш сасвим такво питање. Као што сам већ рекао, Русија је подржавала, подржава и подржаваће Београд у праведном решавању косовског проблема.

Како је недавно рекао наш председник владе Дмитриј Медведев, Русија не може да одлучује уместо Србије. Од нас се не може очекивати нешто што сами Срби просто не намеравају да учине.

Знате, по мојој сасвим личној процени, Београду је важно да прорачуна могуће варијанте развоја догађаја. Да прорачуна своје кораке. Да тежи политичком јединству земље у односу на то питање. Да испољава политичку вољу. На Русију, као и пре, можете да рачунате као на пријатеља и земљу која подржава интересе Београда и Срба.

Како оцењујете позицију Срба са севера Косова, посебно њихово опредељење за чврсту сарадњу са Русијом? Ако се изузму захтеви за добијање руског држављанства и други емотивни изрази привржености Русији, колико Русија у формирању своје политике према овом делу Балкана има у виду и позицију и став косовских Срба? Коначно, Ви сте недавно били у Косовској Митровици, па Вас, поред одговора на овог питање, молимо и за утиске из сусрета са Србима са севера Косова.

- Одржавамо интензиван дијалог са свим Србима, са регионима Србије, па наравно и са Србима на северу Косова и Метохије. Косово и Метохија по свим параметрима међународног права, Резолуције 1244 Савета безбедности, јесте српска територија.

Ми ценимо опредељеност Срба за сарадњу са Русијом и помно разматрамо све молбе које пристижу.

При томе, природно, полазимо од тога да је законито и демократски изабрано руководство земље изражавалац мишљења, надања и интереса Срба, укључујући косовске Србе. Вишепартијски систем образовања органа власти у Србији омогућава узимање у обзир најширег спектра опредељења бирача. За Србију је од критичне важности да има консолидован став по питању као што је Косово.

Што се тиче моје посете Косовској Митровици, где сам био са Александром Вулином, био сам дирнут топлим пријемом и дијалогом заснованим на поверењу.

Хтео бих још једном да потврдим своју солидарност са Србима који живе на Косову и Метохији. Хоћу још једном да кажем како у регулисању конфликта питања безбедности и будућности косовских Срба представљају камен-темељац. И важно је да се то има у виду. И то морају да схвате они који су покушавали и покушавају да „притискају“ Београд из иностранства.

После политичких промена у Србији постојали су проблеми, односно препреке у инвестирању руског капитала у Србији. Ситуација се, по том питању, несумњиво побољшала. Ипак, да ли мислите да је и данас у Србији, у извесној мери, капитал из западних земаља фаворизован у односу на руски? Како унапредити и нашу економску сарадњу, повећати обим трговинске размене? У којим привредним гранама видите могућност за инвестирање руског капитала?

- Свакако да је раздобље развоја руско-српског инвестиционог садејства пролазило кроз различите фазе, укључујући и оне нимало лаке. Видимо да ново руководство Србије улаже напоре да створи повољне услове за прилив инвестиција у Србију. За то, како је говорио Владимир Путин, треба „окопавати своју парцелу онако како је то чинио Свети Фрањо – даноноћно“. Русија на дугорочној основи инвестира у реални сектор привреде Србије. То су пре свега пројекти у нафтно-гасној сфери, у енергетици и саобраћајној инфраструктури. Ми остварујемо многобројне пројекте са великим улагањима, као што су „Јужни ток“, „НИС“, „Југоросгас“, „Лукоил“, реконструкција железница Србије. Укупне руске инвестиције у привреду Србије достигле су последњих десетлећа око 2,5 милијарди евра, а у плану је да се током наредне три године обим инвестиција повећа за још 1,5 милијарди евра. Још 1,7 милијарди евра износе инвестиције у „Јужни ток“.

Важно је да се искрсли технички проблеми, којих има увек и свугде, у свакој земљи, решавају у дијалогу заснованом на поверењу, узимајући у обзир обостране интересе, као што и приличи правим партнерима.

Што се пак тиче делатности западног капитала у земљи: његово присуство представља сасвим природну последицу евроинтеграционог избора Београда. Сасвим је очито да започети процес хармонизације националног законодавства с европским нормама и стандардима у првом реду даје предност западним компанијама и инвеститорима. То ни за кога није тајна нити изненађење. Управо зато је руско руководство не једном изјављивало да је европски курс суверена ствар Србије, али је за нас важно да он не причињава штету руско-српским односима.

Са кретањем Србије ка ЕУ престаће да важи Споразум о слободној трговини из 2000. године и Протокол уз њега из 2011. године, што неће дозволити Србији да извози своје производе без царина, на пример, исте те пољопривредне (а то је 14% извоза Србије у Русију). Неки раније постигнути договори могу бити отказани. Услед тога, земља може бити лишена могућности продаје својих квалитетних производа, али неконкурентних на европском тржишту. То је очигледно.

Важно је тражити путеве решавања тих питања, полазити од тога да наша сарадња треба да буде узајамно корисна и поуздана. Зато Русији и Србији није потребно да ресетујемо наше односе, не треба притискати на дугме ресетовања. Данас нам је потребно да енергичније притискамо на педалу гаса ради проширења садејства у оним областима где наше привреде могу међусобно да се допуњују: нафтно-гасни сектор, енергетика, саобраћај, телекомуникације, војно-индустријска производња, пољопривреда, туризам. Ми смо објективно заинтересовани за то да обе наше земље буду јаче и цватуће. Онда ће и наше могућности бити друге, и порашће способност за решавање проблема.

Превод: Сава Росић

 Геополитика 63, мај 2013.