74. годишњица ослобођења Београда

У главном граду Србије Београу, положени су венци у част ослобођења града од нацистичких окупатора 20. октобра 1944. године.

Након вишедневних крвавих и тешких борби припадници Народноослободилачке војске Југославије, помогнути својим совјетским савезницима, ослободили су 20. октобра 1944. године главни град Србије и Југославије и тиме окончали четворогодишњи период његове окупације.

Главни град Србије коначно је ослобођен 20. октобра 1944. заједничким херојским напорима Народне ослободилачке војске Југославије и Црвене армије. Борба за град трајала је дуже од недеље — од 12. октобра.

Током тог периода страдао је велики број Београђана, док је сам град претрпео разарање изузетно великог обима.

На Спомен-гробљу ослободилаца Београда сахрањено је 1.395 бораца Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије, док је животе изгубило око 4.000 бораца.

На централној свечаности која је одржана на гробљу ослободилаца венце су положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Зоран Ђорђевић, представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, СУБНОР-а Србије, као и представници амбасада Руске Федерације, Белорусије и Азербејџана и Украјине.

Министрар Ђорђевић је уз пуне државне и војне почасти предводио државну церемонију поводом обележавања 74-годишњице ослобођења Београда од нацистичке окупације.

Министар Ђорђевић је положио венац на Спомен-гробљу ослободилаца Београда као и на Споменик Црвеноармејцу.

Министар је том приликом истакао да је Србија увек била на страни победника и да данас овде одаје почаст борцима Црвене армије и Народноослободилачког рата, који су несебично дали своје животе за нашу слободу.

Он је навео да је ресорно министарство, у сарадњи са Министарством одбране Руске Федерације, донело одлуку да реновира спомен-комплекс Гробља ослободилаца Београда у Другом светском рату, који ће имати потпуно другачији изглед, чак и из ваздушне перспективе.

У наставку програма обележавања годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, представници Владе, Војске Србије, Града Београда, СУБНОР-а и поменути дипломатски представници положили су венце и код Споменика страдалим совјетским пилотима који се налази на Авали.

Споменик совјетским ратним ветеранима на Авали је посвећен члановима совјетске војне делегације која је погинула у авионској незгоди на Авали 19. октобра 1964. године, када је авион Иљушин „Ил-18“ ударио у врх Авале.

У овој несрећи погинуло је 18 људи — чланова совјетске војне делегације а међу њима чувени маршал Сергеј Бирјузов и генерал-пуковник Владимир Жданов,

Давне 1964 обронци планине Авала постали су вечна кућа совјетским херојима, црвеноармејцима који су раме уз раме са борцима Нарадонослободилачке војске ослобађали градове и села наше земље. Постала је вечна кућа наше руске браће, којих се ми данас сећамо.

У оквиру обележавања 74-годишњице ослобођења Београда од нацистичке окупације представници амбасаде Руске Федерације, амбасада Белорусије, Украјине и Азерјбеџана, Владе Србије, града Београда, Војске Србије, СУБНОР-а.

Почаст руским ратним ветранима и пилотима одали су чланови мото клуба Ноћни вукови Србије

Подсетимо, тог 19 октобра 1964. године, у авионској несрећи на обронцима Авале, трагично је настрадала цела делегација тадашњег Совјетског Савеза која је у српску престоницу кренула на прославу двадесетогодишњице од ослобођења у Другом светском рату.

Југословенски државни врх са почасном четом припадника ЈНА и војном музиком требало је да дочека високу делегацију предвођену маршалом Бирјузовим и генералом Ждановим, народним херојима који су и сами учествовали у ослобађању Београда.

Слетање њиховог „Иљушин Ил-18″ авиона очекивало се првобитно у 9.30, да би било померено за два сата касније.

На радару су последњи пут лоцирани у 11.34 после чега им се изгубио траг. Следећег момента ударили су у падину Авале, а авион је експлодирао недалеко од Споменика Незнаном јунаку.

Погинуло је свих 18 путника, седам чланова делегације и 11 чланова посаде.

Скоро истог тренутка проглашена је дводневна жалост, отказане су све приредбе, а и украсна декорација града убрзо је скинута.

Београд је из празничне прешао у комеморативну атмосферу.

Посмртни остаци настрадалих пребачени су у Дом ЈНА где су им Београђани у великом броју одавали пошту.

Тужна поворка испратила их је на 25 километара дугачкој траси до војног аеродрома у Батајници, одакле су њихова тела враћена у домовину.

Сахрањени су у заједничкој гробници на московском гробљу Новодевичје, где им је подигнут споменик, баш као и на месту погибије на Авали.

«Овде су у авионској несрећи у јутро 19. октобра 1964. године погинули совјетски хероји, наши ратни другови и пријатељи. Октобра 1944. овде су се борили за слободу Београда. Овде октобра 1964. улазе у легенду нашег града. Постају знамен братства и заједничке борбе», стоји поред споменика на Авали.

Званична Москва је истог дана послала другу делегацију, како Совјетски Савез не би изостао са церемоније у главном граду Југославије.

Извор: Википедија/Политика

приредила: Лола Ђорђевић