16. октобра у Београду отворена изложба о историји духовних веза Србије и Русије

Београд - Изложба „Русија и Србија. Историја духовних веза од 14. до 19. века“ отворена је 16. октобра у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, изложбеном простору Историјског музеја Србије, и трајаће до 30. новембра. Свечано отварање увеличао је хор „Еквилибријум“ под диригентском палицом Олге Милићевић.

Према речима Душице Бојић, в. д. директора Историјског музеја, изложба говори о односима Србије и Русије у једном дугом временском периоду. „Ова изложба је иницирала и реконструкцију дела Конака кнеза Милоша од ког је направљен кафе Конак. Изложба је посвећена руско-српским односима, а садржи иконе од 14. до 19. века, артефакте, књиге руком писане, бројна документа, повеље, портрете владара на колорисаним литографијама, мноштво сребрних и златних предмета као што су кандила, пехари, чаше... Повод овој изложби је обележавање руске духовности у Србији“, изјавила је Бојићева.

Михаил Ризенков, директор Руског државног архива старих списа, истакао је да ова кућа чува око 5.000.000 предмета, а у Србију на изложбу донела је важна документа. „Ту је зборник из 16. века штампан у Венецији и повеље везане за црквене односе између Србије и Русије. После пада Константинопоља, Москва је постала центар православља, тако да су духовници из Србије долазили тамо да траже помоћ. Руски владари су помоћ потврђивали повељама које су представљене на овој изложби“, објаснио је Ризенков.

Алексеј Левикин, директор Државног историјског музеја Русије, нагласио је да је српско-руска веза веома снажна. „Људи који су из Србије дошли у Русију помогли су нам у очувању многих предмета. Велики је био њихов значај и њихова улога. Историјски музеј чува све оно што су Срби са собом понели кад су дошли у Русију. Најважнија је Кипријанова икона у злату, али и други црквени предмети, који се чувају у Историјском музеју у Москви“, рекао је Левикин.

Анискина Елена Валентинова, заменица директора Државног архива Русије, додала је да су они на ову изложбу донели само нека документа од много милиона докумената. „Мислим да овим духовним односима могу да се прикључе и световни односи везани за династије Петровића и Карађорђевића. Ми смо донели потписе владара, као што је, рецимо, потпис Николе И Петровића, владара Црне Горе. Такође, донели смо и много предмета везаних за духовне и световне односе. Ту је и повеља Јеремију Гагићу, дипломати у руској служби, која је предиван документ, као и повеља Луки Лазаревићу. Стигло је и 11 икона непроцењиве вредности. Важно је да су Руси до данашњих дана сачували свако писмо и фотографију“, истакла је Валентинова.

Изложба се реализује у оквиру манифестације Дани руске духовне културе у Србији, а под покровитељством Министарства културе Русије, Државног архива Русије и Руског државног архива старих списа уз учешће Државног историјског музеја из Русије, Министарства културе Србије и Историјског музеја Србије.

Извор: Данас