Руско-Српски Хуманитарни Центар

Руско-српски хуманитарни центар формиран је на основу Споразума од 20. октобра 2009. године између Владе Руске Федерације и Владе Републике Србије о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавања елементарних непогода и технолошких хаварија и уклањања њихових последица. Центар је званично отворен 25. априла 2012. године.

Делатност и правни статус центра дефинисани су засебним међувладиним споразумима. Центар је у заједничкој надлежности Министарства за послове цивилне заштите, ванредних ситуација и уклањања последица несрећа Руске Федерације и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Центар је формиран у циљу подршке развоја могућности хуманитарног реаговања на ванредне ситуације у Србији и у другим земљама балканског региона.

Центру је поверено испуњавање следећих основних задатака: предузимање мера за припрему спречавања и уклањања последица ванредних ситуација; пружање хуманитарне помоћи становништву погођеном ванредним ситуацијама; реализација програма и пројеката о хуманитарном деминирању; пружање помоћи Србији и осталим земљама у региону у гашењу пожара уз помоћ авиационих средстава; обука, доквалификација и тренинг специјалиста у области спречавања и уклањања последица ванредних ситуација; демонстрирање и испитивање савремених ватрогасно-спасилачких и других средстава и технологија, размена искустава и нформацијa складу са задацима Центра; испуњавање других задатака који нису у супротности са циљевима формирања Центра.

Центар је међувладина непрофитна организација која користи права правног лица и којој се, уз приступање других учесника, могу доделити међународне координационе функције.

Територијално Центар и његове филијале налазе се на аеродрому у Нишу, као и у другим областима Србије које Стране усагласе.

Центар је као правно лице регистрован у Републици Србији у складу са њеним националним законодавством.

У циљу извршавања задатака поверених Центру планирано је формирање следећих структура у његовом саставу: савет овлашћених представника Страна; заједничка дирекција; авиациона група; јединице за потрагу и спашавање, као и друге јединице; заједнички одред за хуманитарно деминирање; одсек за обуку јединица, технологије и размену информација; материјално-техничка резерва.

Савет овлашћених представника Страна представља највиши орган управљања Центром. Он утврђује програм делатности Центра, његову структуру, персонал, коришћење буџетских средстава и реализује остала овлашћења у складу са правилником Центра. Савет такође разматра апликације и предлоге упућене Странама за пријем нових чланова Центра.

Дирекција Центра представља извршни орган Центра који непосредно управља његовом делатношћу. Дирекција укључује директора, заменике директора и друге запослене у дирекцији у складу са њеним заједничким персоналом.

Авиациона група Центра представља вишенаменску аеромобилну компоненту чији су задаци достављање хуманитарне помоћи, спасилачких тимова (ватрогасаца), учествовање у потрагама, авио-спасилачким и другим акцијама у отклањању последица ванредних ситуација, као што је и гашење пожара. У саставу групе су авиони и хеликоптери Министарства за ванредне ситуације Русије, као и хеликоптери МУП Србије. Група је лоцирана на аеродрому у Нишу током извршења заједничких операција, као и током дежурстава споразумом Страна.

У циљу обезбеђивања спремности снага Центра за заједничке акције током 2010. и 2011. год. одржане су вежбе уз учешће копнених и ваздушних компоненти Центра. Реална способност снага Центра за такве акције потврђена је у септембру 2011. године приликом гашења шумских пожара великих размера у близини Краљева и Зајечара. Током ове операције на нишки аеродром одмах су пребачени авион-амфибија Бе-200 и транспортни хеликоптер Ми-26, који су заједно са хеликоптерима и копненим јединицама МУП Србије у кратком року локализовали пожаре, чиме су потврдили високу ефикасност примене авиоционих средстава за гашење пожара у тешко доступним планинским подручјима.

Јединице за потрагу и спашавање Центра размештају се на националним територијама и укључују се у заједничке операције у случају избијања ванредних ситуација. Стране одређују списак снага и средстава, укључених у састав Центра.

Одред за хуманитарно деминирање – намена овог одреда је извршење задатака деминирања на територији Србије и осталих земаља у региону са циљем осигуравања безбедности становништва и враћања објеката и територија у економски циклус. Одред делује на територији Србије од 2008. год, а од јуна 2010. год. функционише као заједничка руско-српска јединица. Током овог периода деминирано је и предато српским властима око 2,7 милиона квадратних метара територија, лоцирано и уништено више од две хиљаде експлозивних направа различитог типа. У оргнизовању и испуњавању задатака одред сарађује са Противминским центром Србије.

Одсек за обуку јединица, технологије и размену информација решава задатке обезбеђивања делатности Центра, а такође и размену искустава и напредних противпожарних и спасилачких технологија, као што је организовање њихових демонстрирања и испитивања. Током последњих година сарадња Страна у овим правцима активно се развија, укључујући одржавање конференција, семинара, радних сусрета и осталих активности који се тичу размене искустава у сфери ликвидације ванредних ситуација, као што је борба против поплава, природних пожара, пружање хитне психолошке помоћи настрадалом становништву и др. Најплодотворнија сарадња овог типа развија се између Санкт-Петербуршког Универзитета државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације Русије и Више техничке школе у Новом Саду, према чијим се заједничким плановима сваке године реализује значајан број заједничких активности како у Србији, тако и у Русији. На бази Центра у плану је одржавање курсева за повећање квалификације у свим основним специјалностима персонала спасилачких и других јединица, укључујући и курсеве за додатну припрему персонала из одреда за деминирање пре почетка наредне радне сезоне.

Резерва материјално-техничких средстава се формира у циљу пружања хуманитарне помоћи настрадалом становништву у ванредним ситуацијама и обезбеђивања заједничлих операција. Она се налази у складиштима аеродрома у Нишу и у другим местима, које су Стране усагласиле. У октобру 2011. год. авионом ИЛ-76 Министарство за ванредне ситуације Русије је на нишки аеродром испоручило прву партију хуманитарног товара ради формирања резерве Центра; маса товара износи 37 тона и садржи шаторе, генераторе, моторне пумпе, као и комплете алата за опремање спасилачких јединица.Планирано је да се убудуће материјалне резерве доведу до нивоа и одржавају у усаглашеном обиму.

У саставу Центра биће стални и привремени персонал. Као стални персонал функционисаће Савет, дирекција и део одсека за обезбеђивање Центра. На привременој основи функционисаће персонал који се ангажује за период припреме и спровођења заједничких операција и манифестација.

Функционисање делатности Центра финансира се из буџетских средстава учесника Центра, од донација физичких и правних лица, као и од прихода од дозвољене делатности центра.

Снаге и средства, које Стране издвајају за Центар, смештене су на националној територији и налазе се урежиму приправности за премештање на нишки аеродром и за активности у оквиру заједничких операција за отклањање ванредних ситуација.

Мобилисање снага и средстава Центра ради отклањања ванредне ситуације на територији Србије реализује се на захтев овлашћеног органа (МУП Србије), а на територији трећих држава – на уобичајени начин на захтев Владе угрожене државе. Истовремено, уз сагласност Страна, Центар може пружити услуге трећим државама на основу надокнаде.

Ради управљања дејствима снага и средствима Центра током спровођења заједничке операције формира се оперативни штаб, који функционише у блиској сарадњи са МУП Србије (односно са овлашћеним органом угрожене државе).

Претпоставља се да ће Центар реализовати сарадњу и радне односе такође и са релевантним органима и институцијама Европске Уније.