Русский 
Дебате у Народној скупштини о перспективама сарадње Србије са Евроазијском унијом
25. новембра било је оджано јавно слушање на тему "Интеграциони процеси на евроазијском простору и перспективе за сарадњу са Србијом" у Народној Скупштини Републике Србије, у организацији скупштинског Одбора за спољне послове, и то је била прва институционална расправа у Србији о овоме.
У уводном говору Амбасадор Чепурин је рекао следеће...
У децембру 2013. године је потписивањем Беловешких споразума окончан драматични процес распада Совјетског Савеза, који је постао једна од геополитичких трагедија 20. века.
Отад је 15 република, које су некад, као и републике СФРЈ, чиниле једну државу, приступило уређивању свог самосталног и, како се тада маштало, бољег живота.
Испоставило се, међутим, да је тешко самостално достићи више стандарде. Зато су ускоро – у децембру 1991. године – Борис Јељцин и тадашњи руководиоци Украјине и Белорусије покушали да укључе „заштитни механизам“, па су потписали споразум о формирању Заједнице независних држава (ЗНД). Тиме је де факто био ударен темељ евроазијским интеграцијама.
Године 2010. заживела је Царинска унија у коју су ушле Русија, Белорусија и Казахстан, а већ 2011. је на њиховим унутрашњим границама била укинута контрола кретања робе. До 1. јануара 2012. унификована су законодавства и обезбеђено слободно кретање капитала, услуга и радне снаге у земљама „тројке“.
Заједничко тржиште са више од 170 милиона потрошача, које се развија, постало је реалност, што је омогућило да се у периоду 2010-2012. повећа трговинска размена држава-чланица са 45 на 68,5 милијарди долара. Управо тада смо реално осетили „дискретни шарм“ евроазијских интеграција.
Пре месец дана – на самиту Русије, Белорусије и Казахстана у Санкт Петербургу – направљен је нови корак напред. Три стране су се договориле да ће од 2015. заживети Евроазијски економски савез.
Практично неисцрпни природни и људски ресурси и значајне финансијске резерве објективно обезбеђују Евроазијском економском савезу конкурентност у индустријској и технолошкој трци. Нови савез има све шансе да за 10 година неутралише или смањи привредно и социјално заостајање за најразвијенијим земљама.
У чему су предности Евроазијског пројекта? Као прво, један од најважнијих циљева евроазијске интеграције јесте удруживање снага ради модернизације индустрије његових чланица. Као друго, јасна правила унутар Јединственог економског простора сврстаће га међу најмање бирократизоване међудржавне облике удруживања. Као треће, принцип равноправности и поштене конкуренције, који је основна претпоставка процеса удруживања, не дели учеснике ове бизнис-заједнице на „прву“ и „другу“ категорију. Добро су говорили наши преци: „Није у сили Бог, већ у Правди“.
Евроазијски пројекат унапред рачуна на ширење и сарадњу с другим асоцијацијама и државама. Јерменија и Киргизија већ су изразиле жељу да се прикључе Царинској унији. Интересовање показују и Израел и Индија: Тел Авив и Делхи већ су спремни да раде на питању потписивања споразума о стварању зоне слободне трговине. Они већ сад сарађују с евроазијским наднационалним органима: усклађују се технички правилници, царинске тарифе, параметри квалитета производа.
Посебну актуелност има модалитет односа језгра евразијских интеграција са братском Украјином. Кијев има низ предности у режиму трговине са Царинском унијом. Сасвим недавно украјинци су планирали да потпишу споразум о асоцијацији са Европском унијом, изражавајући уз то своју заинтересованост у проширењу трговинско-економске сарадње са источним партнерима. Владимир Путин је јасно изјавио да ће Русија прихватити било који суверен избор Украјине. Истовремено ако ће Украјина отворити широм врата за Европску унију – онда Русија биће приморана да заштити своје тржиште од лавине робе из ЕУ. Русија је 17 година водила преговоре о режиму трговине са Светском трговинском организацијом и сада ако би смањила до нулте стопе царине за увоз онда би то значило отворити бесцарински доток робе не само из Белорусије, Казахстана, Украјине и Србије него и из свих земаља ЕУ. У било којем случају избор је ствар Украјине. Она би требала да сагледа своје економске интересе. Важно је да би се то радило без спољног притиска.
По мом мишљењу, важно је да се ни у Србији не испуштају из вида те могућности, да се искористе предности раније потписаних споразума о слободној трговини, о безвизном режиму и о низу великих економских пројеката.
Сарађујући с евроазијским партнерима, Србија може пронаћи додатна тржишта и нове инвестиционе могућности и тако брже модернизовати своју привреду.
У ком формату можемо да сарађујемо? Варијанте могу да буду различите.
Једна од њих је – постизање свеобухватног споразума. А за то се треба енергично кретати у више перспективних праваца, где можемо брзо да постигнемо опипљиве резултате који ће омогућити Србији да решава за себе изузетно важне проблеме, укључујући незапосленост. Ти перспективни правци могли би да буду, на пример, пољопривреда и туризам.
Чак и почетни кораци, које смо направили за последњих годину дана, омогућили су да се значајно повећа број руских туриста у Србији – за један и по пут. У пољопривреди је важно да буду створени једноставни и јасни механизми извоза и пласирања пољопривредних производа Србије на тржишту Русије и њених партнера. Истина је да пољопривреда не доноси државном буџету средства као, на пример, НИС, али је она основа земље и просперитета обичних људи који тешким радом заслужују право на бољи живот. Србија би могла да се укључи и у евроазијске хуманитарне пројекте.
Јасно је да ово питање захтева проучавање и анализу. Русија не ставља суверене државе пред избор – евроазијске интеграције или ЕУ. Не ради се о формули: или-или.
Данас је очигледно да је потребно укључити интелектуалне могућности стручних елита наших земаља, покренути процес „обогаћивања“ српске јавности информацијама о догађајима на путу евроазијских интеграција да би биле објективно процењене све предности и мане сарадње са новим обликом интеграционог обједињавања на истоку Европе – у Евроазији.
Медији о догађају
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ: Čepurin u Skupštini: Istok je šansa Srbije
ДАНАС: Evroazija i Srbija
