Посол России в Сербии Александр Чепурин дал интервью сербскому журналу "Геополитика". Далее приводим текст интервью на сербском языке.

Желимо да се развијамо раме уз раме са Србијом

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин у интервјуу  за Геополитику

Русија се током више година чврсто придржава свог става везаног за Косово, који је свима добро познат. Ми подржавамо напоре Срба, који су усмерени ка решавању косовског проблема на миран начин, уз очување суверенитета Србије.

Разговор водили: Слободан Ерић и Невенка Стојчевић

Ваша екселенцијо, крај године је увек прилика да се изврши сумирање резултата. Ми бисмо желели у овом разговору са Вама да извршимо један преглед свега што је урађено на плану развоја односа Србије и Руске Федерације у протеклој години, јер смо уверени да један такав збирни преглед може дати квалитативну оцену односа наших двеју земаља. Kако бисте оценили билатералне односе Руске Федерације и Србије?

- Билатерални односи су као уметничко клизање у пару. Или, још сликовитије, можемо да их представимо као танго, као плес. За обе наше земље јако је важно да је приликом успостављања тих билатералних односа постојало обострано позитивно усмерење. Ако у том контексту посматрамо годину која је на измаку, рекао бих да је била динамична, и, с обзиром на присутну перспективу и наду, поприлично леп плес. Знате, Русија, као и било која земља, има конкурената у свету, супарника, али нема непријатеља. Русија брани своје интересе, али ради то на цивилизован начин, у духу партнерства. Русија има велики потенцијал за привредни и културни развој за више деценија унапред. Желели бисмо да се развијамо раме уз раме, заједно, са великим бројем других земаља и народа. И пре свега, ван сваке сумње, са Србијом, на основу узајамне користи и у интересу наших народа.

Амбасадор Александар Чепурин у разговору са уредником Слободаном Ерићем и новинаром Геополитике Невенком Стојчевић

Шта бисте од постигнутих резултата истакли у први план, и да ли сте, као амбасадор Руске Федерације у Србији, задовољни постигнутим?

- Од свега што се десило у протеклој години, истакао бих три ствари. На првом месту су контакти остварени на највишем политичком нивоу, који су попримили карактер редовних. На састанцима у Београду, Москви и Сочију учествовали су господа Николић, Дачић и Вучић с једне, и господа Путин, Медведев, Лавров, Шојгу, Новак и други високи руски политичари, са друге стране. Овде је важно рећи да су теме свих састанака биле посвећене суштинским односима наших држава, и да су на различитим нивоима власти усаглашена мишљења о приступима и решавању заједничких питања, као минимални, темељни услов сваке даље сарадње.

Најширој јавности је познато да је потписан и читав низ заједничких докумената. На шта се они односе?

- Да, то бих истакао као друго важно постигнуће, или такозвану договорну базу споразума. Најважнији међу њима је свакако Декларација о стратешком партнерству. То је кровни документ, којим је дефинисана изградња руско-српских односа у перспективи. Мислим да је то апсолутно исправан и једино могућ пут, који потпуно одговара карактеру наших односа, што потврђује и чињеница да су Декларацију потписали председници наших држава, господа Владимир Путин и Томислав Николић. Уосталом, подсетићу ваше читаоце на изјаву председника Николића приликом потписивања Декларације: „Данас је велики дан за Србију. Србија је формализовала своје вековно братство са Руском Федерацијом“.

Шта је треће од најважнијих остварења у руско-српским билатералним односима протекле године?

- То је, без сумње, привреда, као кључна ствар у будућем развоју наших земаља. А и нелогично је и недопустиво да државе и народи са таквим потенцијалима какви су наши немају високоразвијене привреде и социјални статус који томе доликује. У вези с тим треба ускладити и наше политичке ставове и све снаге усмерити ка овом процесу. Јер, он нам је надохват руке, ако имамо и само мало памети! Истовремено ћу истаћи да је Русија доживела деценију бурног развоја. Русија данас и Русија почетка 2000-их година − као да су две различите земље. Моји српски пријатељи, који су посећивали Русију ове године, након паузе од седам до десет година, кажу ми да никако не могу да препознају Русију. Људи су почели да живе значајно боље. Желео бих да и у Србији за седам до десет година кажу: земља је дошла до нових стандарда мирног живота.

Да ли је потписивање међудржавног Споразума о изградњи „Јужног тока“ управо потврда опредељења да се крене таквим путем, и „круна“ српско-руских односа?

- Претходно сам говорио о неопходности динамичног и реалистичног решавања задатака који стоје пред нама, јер ни побољшања животног стандарда, ни одбране наших свеукупних националних интереса нема без интензивног привредног развоја. Међутим, српско-руски односи у привреди се сада налазе у почетној фази развоја, а постоје бројне гране у којима би наша сарадња могла да дâ брзе и ефикасне резултате. Тачно је да је сарадња у енергетици овога тренутка на површини, али она није започела потписивањем Споразума о изградњи „Јужног тока“, већ је трајала много пре тога, откад је 2008. годинепотписанспоразум између наших влада о сарадњи у нафтно-гасној индустрији. У њему се налази и низ тачака које се тичу руских улагања у српску привреду, и већ ту се говорило о изградњи магистралног гасовода за Европу. У протеклој години ови планови су добили одлучну динамичност. Читав низ пројеката је дошао до реализације, укључујући „Јужни ток“.

Колико је новца Русија по основу тог споразума досад већ уложила у Србију?

- У оквиру овог споразума, руска страна, компанија „Гаспром нафта“ и „Лукоил“, уложили у привреду Србије стотине милиона евра. Ова средства помогла су разним гранама српске привреде да преживе, а захваљујући њима неке инвестиције су добиле и регионални карактер и имају извесну будућност. Да не подсећам да су предузећа у која је инвестирано већ остварила свој профит, од кога делом пуне и државни буџет (само допринос „НИС-а“ српском буџету ће износити више од једне милијарде евра, дакле више од 10% буџета), и да утичу на развој неких других привредних грана. А што се „Јужног тока“, чија је изградња започела 24. новембра 2013, тиче, то је највећи пројекат у Европи последње деценије. И сасвим је природно да он изазива велики интерес, јер постоје конкурентске државе и компаније које знају шта овај пројекат значи, и вероватно желе да и оне раде нешто слично. Зато понављам да Србија и Русија заједно раде на овом пројекту који, као темељни играч, глобално надгледа руска компанија „Гаспром“. Али, у оквиру овог пројекта „игра“ велики тим, као у фудбалу или кошарци, где свако појединачно треба да ради на остварењу коначног победничког резултата.

Можете ли да кажете нешто више о значају изградње магистралног гасовода и за Русију и за Србију, са економског и са становишта енергетске безбедности?

- Најкраће речено, нови гасовод решава питање обезбеђења енергетским ресурсима за огромну регију Јужне Европе. То ће обезбедити сигурност у испоруци енергетских ресурса европском континенту, за шта су заинтересоване многе његове земље, а имаће за последицу и активирање блиских привредних грана. О ефектима гасовода на српску и руску привреду причаћемо када они почну да пристижу.

У јавности се стекао утисак да су постојали велики отпори према градњи гасовода „Јужни ток“, и у Србији, али пре свега у иностранству, на Западу.

- То да ће се „Јужни ток“ градити, и где, већ одавно је знано. Нико то није крио, а сви документи су на одговарајући начин били објављени и предати и свим заинтересованим странама. Није тај процес трајао ни годину ни две, већ много дуже. А пре пола године „Гаспром је“ буквално сву потребну документацију  предао Европској унији. Поред тога, словеначки премијер Аленка Братушек је недавно била у Москви и изјавила да је споразум између Русије и Словеније, у тренутку када је потписан, потпуно одговарао законодавству ЕУ. Исто се тако, тачно и прецизно, изјаснио и бугарски министар економије и енергетике Драгомир Стојнев, када је рекао да споразум о „Јужном току“ потпуно одговара бугарском законодавству, а бугарско законодавство европском. Значи, нема сумње да се налазимо у правном простору.

Како, у том контексту, тумачите најављене покушаје да се у ЕУ, наводно, поново одлучује о „Јужном току“, и да ли је то знак да гасовод, осим економског, може да постане и политичко питање „пар екселанс“ у Европи?

- Подразумева се да око овако капиталног пројекта постоје разне земље и кампање, у складу са интересима оних који их воде. Међутим, понављам да је све што је рађено око „Јужног тока“ урађено по важећим законима. Наравно да ће се за све проблеме који у међувремену искрсну у ходу налазити решења. Једноставно речено, овај пројекат, као и сваки други, има своје присталице и своје противнике, и зато је потребно да буде квалификовано одбрањен. И да то чинимо без претеране драматизације и конфронтације. Јер, Русија и ЕУ живе једна поред друге, и једна са другом. У оквиру ЕУ свака земља има своје економске интересе. Потребно узимати њих у обзир, потребно тражити компромисе. Али ни интересе своје земље не треба заборављати. То су интереси наших људи, наше будућности. То је политичка одговорност према нашим земљама и народима, који требало би да заузму у Европи – да ли у ЕУ или не у ЕУ – одговарајуће место, које се мора поштовати.

Треба знати да у развијеним земљама удео енергетике у бруто националном производу износи једну четвртину, и да је зато јако важно за земљу да ли увози или извози електричну енергију, да ли је енергетски чвор или само конзумент енергетике. Да ли гас само улази у земљу, или и излази из ње! Гас ће помоћи у решавању више социјалних питања становништва, да учини живот не само богатијим, него и комфорнијим.

Поред енергетског сектора, како оцењујете резултате у другим областима економских односа наших двеју земаља? Да ли обим трговинске размене опада, стагнира или расте?

- Руско-српска размена у последњој години износи око две и по милијарде евра, што је десет одсто укупне робне размене Србије. И Русија је, поред Немачке и Италије, најзначајнији трговински партнер Србије. Морам да приметим да је и српски извоз у Русију прошле године порастао, а ове године се очекује да раст износи 34 одсто. Иначе, увоз из Русије је последње године био на истом нивоу, јер се ради о увозу нафте, који је стагнирао захваљујући „НИС-у“, бољем коришћењу унутрашњих техничких могућности, али поново може да буде повећан због реализације нашег гасног пројекта. Мислим на трговину, не на улагање, јер Србија има разне правце трговинско-економске сарадње, па и са републикама бивше Југославије, што Русији није неважно. Али је главна ствар, што се тиче мене, у томе да су се у протеклој години Србија и Русија определиле за реализацију, у наредне две-три године, инвестиционих и инфраструктурних пројеката такве величине, који нису виђени од раније: у износу око 4 милијарди евра. То су „Јужни ток“ − 1,9 милијарди евра, то су улагања „Гаспром нафте“ и „НИС-а“ – 1,5 милијарди евра, као и реконструкција железничких пруга Србије – 600 милиона евра. Ту су и пројекти електроенергетске компаније „Силовије машини“, и низа високотехнолошких компанија. Руски гигант „Лукоил“ разматра могућност остваривања улагања до 500 милиона евра. Све то даје укупну бројку око 5 милијарди евра. Осим тога, руске компаније су спремне да учествују у најављеним процесима будуће приватизације у Србији. Са своје стране, Русија се нада да ће и српске фирме активно учествовати у приватизацији у Русији, у улагањима у руску привреду.

Србија је једна једина земља у регији која има Споразум о слободној трговини са Русијом. Колико то може да допринесе повећању наше трговинске размене? 

- За Србију је јако важно што има овај споразум, који јој обезбеђује да 95 одсто робе које извози у Русију заправо извози без царина, које у просеку износе 20 одсто. Од царина су, наравно, изузете само робе попут дувана, шећера и других, за које су у свету одређене строго контролисане квоте. А остало, под условом да је унутрашњи допринос у стварању тих производа већи од 51 одсто, може да се извози у Русију без царина. То је, напросто, био гест подршке Русије према Србији. Србија то користи, и Русија је најважније тржиште за њену пољопривреду која има карактер јужне пољопривредне производње, и у принципу је добра допуна руском тржишту. Изузетна је предност Србије што сада може да уђе и на читаво тржиште у Царинском савезу, који, поред Русије, чине Казахстан и Белорусија. Сада је задатак српске пољопривреде да створи логистичке дистрибутивне центре у Русији ради консолидације свог извоза. Знамо да се у Србији у последње време отворио низ производних капацитета који су усмерени пре свега према руском тржишту.

Има ли неких конкретних помака на том плану?

- Влада Србије је у контакту с руским колегама по овим питањима, и конкретно их разрађујемо како би се у извоз пољопривредних производа у Русију увео ред, а истовремено помогло српским селима да преживе и да се афирмише српски туризам, јер има значајне капацитете. У Турској летује 4,2 милиона Руса, стотине хиљада у Хрватској и Црној Гори, а у Србији је прошле године било тек 28.000 наших грађана, и то тек пошто је Туристичка организација Србије на сајмовима почела да промовише њене потенцијале. Рачунамо да ће ове године доћи бар 40.000 руских туриста у Србију, што је 1,5 пута више, и да ће Србија уложити средства у туризам која не морају да буду велика а брзо дају резултате, посебно у њене бање, како би они који су традиционално ишли у чешке Карлове Вари или немачки Баден-Баден дошли да виде шта им нуди Србија, и како лепо може да се повеже водни и медицински туризам.

За наше две земље јако је важно питање увођења ГМО у производњу, јер Србија има огромне могућности за производњу здраве хране и извоза на тржиште Царинског савеза, а спрема закон којим ће, када је у питању не производња него промет, умногоме дозволити ГМО. Какав је став Русије по том питању?

- Русија поставља појачане услове према коришћењу ГМО производа. Намирнице, којeсу израђене уз употребу генетскoгинжењеринга морају да буду на одговарајући начин сертификоване ради гаранције квалитета. Произвођача обавезују да информишу о постојању ГМО компонената у саставу производа. У законодавству Русије постоје норме које јасно ограничавају коришћење ГМО производа у социјалним установама – дечијим вртићима, болницама, школама. Здрави производи, могућност повећања обима њихове производње и извоза – то је важна конкурентна предност Србије.

Потписан је још један важан документ о војној сарадњи који су потписали министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу и министар одбране Србије Небојша Родић. Иако је то за сада један кровни документ, да ли очекујете унапређење војно-техничке сарадње наших двеју земаља, и да ли Србија заиста може у скоријој будућности рачунати да ће од Русије добити, односно купити, модерне противваздушне системе и авионе који су од велике важности за нашу одбрану и националну безбедност?    

- Засад се та сарадња остварује на неким малим пројектима. На пример, на модернизације тенка М 84, или испоруци делова за хаубице, или на ремонту авиона као што су МиГ-21 или Супергалеб. А што се система ПВО тиче, о томе се разговори настављају. Међутим, ту постоје разна ограничења. Јер производња захтева планирање неколико година унапред, због своје специфичности. На крају крајева, треба се одредити према том питању – шта је земљи конкретно потребно, може ли за то да обучи људе и затвори финансијску конструкцију, колико је земља спремна да потроши на то, јер оружја каква су МиГ-29 и системи С 300 и С 400 су веома скупи. Свакако да би у оваквом послу карактер односа Србије и Русије имао значајну улогу, а притом би се Србија осећала много сигурније. Иако живимо у миру, потребно је да осећамо сигурност и да одржавамо форму. Цео свет види да живимо у привидном миру. Руска наменска индустрија данас је модернизована, има велике поруџбине, уговорене пет до десет година унапред.

Колико је, уопште, логично разговарати о набавци ПВО система од Русије, ако се, како се увелико прича, реформа у Војсци Србије апсолутно одвија у складу са принципима НАТО-а?

- Председник Николић је управо боравио у Јужној Африци, и рекао је да је тамо осетио топао пријем, као у време бивше Југославије. Србија несумњиво има одређени капитал у чињеници да је деценијама била на челу Покрета несврстаних и тај капитал је потребно чувати. Свет се, истина, сада променио. И НАТО је своје постојање оправдавао постојањем Совјетског блока, али њега више нема.

Господине амбасадоре, питање могућег уласка Србије у НАТО изузетно је важно и деликатно за Србију, јер то питање не само да дира и евоцира емоције наших грађана на 1999. годину, него може да произведе и дугорочно штетне последице. Можете ли нам одговорити да ли је Русија против уласка Србије у НАТО?

- Русија је против проширења НАТО-а уопште, било где. Ничему осим погоршања ситуације у свету то неће допринети. Видели смо у последњој деценији ове интервенције по разним земљама. И чему је то допринело? Приближавање инфраструктуре војног блока нашим границама представља за нас одређену опасност. Треба тражити компромисе, не треба делити Европу. Европска цивилизација досеже од Лисабона до Владивостока. Европски народи и сами су животно заинтересовани за то. То је говорио и Де Гол, и Хелмут Кол. Потребно је чувати Европу. А читаву енергију не улагати у стварање новог Берлинског зида, спречавање пројеката који би могли да буду корисни за Европу и све њене чланице. Србија каже да ће сарађивати и са НАТО-ом и са ОДКБ, и у обе организације има своје посматраче. Овде је био наш министар одбране Шојгу, и обе стране су сагласне да Србија треба да гледа свој интерес.

Да ли вара утисак да Русија сада заиста води политику сасвим супротну оној из времена СССР-а?

- Не вара, сада као да нам се догађа обрнута историја. Некада су СССР и Источна Немачка градили Берлински зид, а сада Русија говори да се отвори читав европски простор на добробит свих, да заједно користимо могућности које нам тај простор пружа. Русија има огромне просторе, она се граничи са Кином, Јапаном, Корејом, и жели да сарађује са Европом јер ми имамо корене у једној цивилизацији. Русија јесте један од стубова европске цивилизације.

Како гледате на неодмерену акцију Европске уније у Украјини, која је одлучила да не потпише Споразум о приступањуЕвропској унији?

- Украјинци су јако близак народ нама Русима. Ви знате шта је Рус? Рецимо, имамо патријарха − патријарха московског и све Русије. То значи Велике Русије, Мале Русије и Беле Русије. Имали смо и цара који се звао царем све Русије – Велике, Мале и Беле. Дакле, то је била Русија коју су чинила три источна православна народа. Прва руска држава се звала Кијевска Русија. Потребно се сећати да у Украјини живи 8,2 милиона етничких Руса, од укупно 45 милиона становника. За њих су везе са матичном државом јако важне. Исто тако важне као и за Србе који су се нашли двадесет година уназад ван предела матичне државе, такође против своје жеље. У овом случају, може се рећи да нису ови Срби и Руси напустили своју Отаџбину, него је њихова Отаџбина отишла од њих. И Отаџбина сноси одговорност за ове људе. Потребно је имати у виду да у Русији ради око 5 милиона држављана Украјине. Раде по правилу на равноправној основи, у складу са својом струком: лекари раде као лекари, инжењери – као инжењери, нафташи – као нафташи. Важно је да они сачувају свој посао. Потребно се имати у виду и да су руска и украјинска привреде тесно повезане. Имати у виду да милиони Украјинаца, посебно на индустријски развијеном истоку Украјине, раде у предузећима која су тесно интегрисана у руско тржиште.

Да ли је, уопште, могуће прекинути економске и све друге везе између Украјине и Русије, и на чију би то штету ишло?

- Украјина за Европом иде већ више година након „наранџасте револуције“ Јушченко и Тимошенко. Она не учествује у Царинској унији Русија−Белорусија−Казахстан. Међутим, Украјина је била најбогатија од тих држава и имала је виши животни стандард. Сада је ситуација другачија: БДП је по глави становника у Украјини два пута нижи него у Белорусији или Казахстану, и троструко нижи него у Русији. Погледајте табеле и рејтинге ММФ-а.

Да ли је украјински народ свестан разлике између две алтернативе које му се нуде, или је, као и неки Срби, загледан само у Европску унију?

- Ми не желимо да Украјина буде губитник, али избор је на њеном народу. Русија није против сувереног избора Украјине по питању интеграције са Европом. Потребно ипак имати у виду да Русија са Украјином има отворено тржиште. И ако Украјина отвара своја врата за Европску унију, онда ће Русији бити компликовано да остави широка врата према Украјини онако као она јесу. У томе је проблем. Одлука Русије да нагло смањи цене за гас за Украјину, што, према проценама стручњака, даје Кијеву могућност да уштеди до 7 милијарди долара сваке године, као и одлука о куповини украјинских државних обвезница у износу 15 милијарди долара – то је реална помоћ братској земљи и братском народу.

Узгред речено, подсетићу да је пре око месец дана исти такав конкретни гест привредне помоћи Москва направила према Јерменији, која планира прикључење Царинској унији.

Што се тиче Украјине, питање је потребно решавати у дијалогу, уз намеру да се помогне Украјинцима у том смислу, и материјално.

Представници неких невладиних организација у Србији говоре да се Русија превише меша у наше унутрашње ствари, а са друге стране блок патриотских партија и националних организација, као један велики део српске јавности, сматра да би Русија овде морала да буде много активнија. Како Ви коментаришете ове ставове?

- Питања унутрашње политике – нису наша питања. Изношење руских приступа према развоју билатералних веза – то је обична пракса. Изношење става Русије по међународним и билатералним питањима – то је нормална пракса. Увек онда има силеџија, који свуда виде руку Москве. Како је не тако давно рекао наш председник Путин, такви људи покушавају да се докопавају, да угризу да би подигли ниски  властити рејтинг.

Географија, историја, култура, хришћанска вера, привреда – то су ствари које су учиниле да смо ми – Европљани − данас блиски. Доживљавамо време које није једноставно. Нама је потребно да превазилазимо менталитет прошлости. Хајде да производимо позитив. Русија активно сарађује са Европском унијом у више сфера и жели да сарађује још активније. Земље ЕУ су наш највећи трговинско-економски партнер – више од 50% наше робне размене. Не треба, са моје тачке гледишта, супротстављати интеграционе пројекте на Западу и Истоку Европе. Они би требало да узајамно допуњују једни друге. Санкције, претње, мешање у унутрашње ствари, било уз изговор заштите људских права, или заштите хомосексуалне заједнице – није то начин. Време ултиматума је прошло. Све то је из прошлости. Данас Европљани желе слободније комуникације, размене, хуманитарне сарадње, желе бољи живот и добре односе. Желим још једном да кажем – да производимо позитив заједно!

Званична власт у Србији је уз посредовање и помоћ Европске уније са Приштином потписала „Бриселски споразум“, и активно учествовала у организовању локалних избора на Косову и Метохији. Да ли су позиције Русије по питању Косова остале непромењене и да ли ће Москва, када је у питању Косово и Метохија, и даље бити проактивна?

- Кратко ћу одговорити на ово ваше питање, јер сам у последње време прилично подробно говорио о овом важном проблему. Русија се током више година чврсто придржава свог става везаног за Косово, који је свима добро познат. Ми подржавамо напоре Срба, који су усмерени ка решавању косовског проблема на миран начин, уз очување суверенитета Србије.

И сасвим на крају, Ви сте у Београду и Србији већ годину дана; осим са званичницима, срећете се и са обичним народом. Какви су Ваши утисци?

- Први утисак је да су животне ситуације код нас веома сличне. Ми смо имали сличну историју, распале су се наше државе, Совјетски Савез и Југославија, а онда су остале Русија и Србија.

И нико нам није ни помагао, нити нас питао како смо. Али, сад постоји друга тенденција, она се у Русији више осећа. Људи живе боље. Не може се већ сутра направити рај, али сваке године може да се побољшава животни стандард, да плате и пензије буду веће, здравство боље. Може одлучно да се бори против корупције.Сасвим је могуће да у наредних седам до десет година успемо да од наших земаља направимо добро место за живот.

Понашање на путевима овде, као и у Русији, није баш „европско“. На томе треба још много радити.

Друго, приметио сам леп пријем руског језика у Србији, а то је јако важно. Сви се осмехују када чују руски језик, покушавају да Вам одговоре на руском.

Затим, приметио сам јако висок ниво интелектуалног и културног живота. Србија није велика земља, али без обзира на то овде постоји јако издаваштво, позориште, музички живот, спорт, и то је својеврсни изазов и вредност коју Србија мора да сачува.

Духовност, спремност да се чува своја земља, коју штите вера, нада и љубав − то су основе наше убеђености у бољу будућност.

Хистерија сасвим непотребна: - Што се „Јужног тока“ тиче, рекао бих да нема места хистерији. Наша народна пословица каже „Ако се бојиш вукова, не иди у шуму“! А у случају гасовода не постоји баш никакав разлог да се било ко, и било чега, плаши, јер то је један велики пројекат од кога сви могу да имају користи, а нико штете. „Јужни ток“ ће, у ствари, Европу повезати у једну велику породицу земаља, у којој ће се, као и у свакој породици, око постојећих проблема морати проналазити компромисна и конструктивна решења у интересу свих.

Царинска унија − тржиште будућности: У тржиште Царинске уније морамо да уведемо више реда. Из Србије су, на пример, у Русију извезене јабуке које нису биле санитарно исправне, али се испоставило да те јабуке нису произведене у Србији. Овај царински савез отвара врата великог тржишта и земљама које су уложиле у Србију и отвориле своју производњу, као што је то урадило словеначко „Горење“, па запослило људе у Србији и добило могућност да извози на поменуто тржиште. Има и руских компанија које би могле да ту остваре производњу уз помоћ квалификоване радне снаге, па да после готов производ испоруче за Русију без царине. Важно је да би удео српске додатне вредности у цени робе износио више од половине.