Интервью Директора Федеральной службы по контролю за оборотом наркотиков В.И.Иванова газете «Вечерне Новости», 24.08.2011 г. (на сербском)

[HS]

Balkanskom krijumčarskom rutom, iz Avganistana se godišnje prokrijumčari 80 procenata od 150 tona heroina koji završi u zemljama Zapadne Evrope. Posebno mesto u ovom „poslu“ ima teritorija Kosova i Metohije. U južnoj srpskoj pokrajini su stacionirani veliki narko-karteli, a među njima je i jedan od pet najjačih u svetu - Kamila, koji godišnje u trgovini heroinom obrne 500 miliona dolara.

Ovo u razgovoru za „Novosti“ otkriva general Viktor Petrovič Ivanov, direktor federalne službe Ruske Federacije za kontrolu obrta droge, koji je u Beogradu potpisao sporazum o saradnji sa ministrom policije Srbije Ivicom Dačićem. Taj sporazum, kako kaže, odnosi se na razmenu operativnih podataka o kriminalnim grupama, njihovim vođama, kuririma, ali i putevima kojima se heroin prebacuje iz Avganistana u zemlje Zapadne Evrope. Podrazumeva i obuku operativaca.

* Da li Agencija na čijem ste čelu zna koje su grupe i karteli najveći snabdevači heroinom?

- Imamo podatke o kriminalnim grupama, koje prebacuju drogu iz jedne zemlje u drugu, znamo njihove vođe, kurire... U slabim zemljama koje ne mogu da se izbore sa ovakvim grupama one prerastaju u kartele, koji osim transporta droge imaju i političke ciljeve. Ovi karteli pokušavaju da preuzmu potpunu kontrolu nad rutama. Finansiraju i političke kampanje, ulažu novac u promociju političara i stranaka i pokušavaju tako da utiču na rad ministara, vlade i države.

* Na koje zemlje se to odnosi?

- Evropske zemlje su prilično jake, kao i Srbija, i ovde nema kartela, ali ima kriminalnih grupa. Kosovo je tvorevina slaba i amorfna i tamo postoje karteli, a najjači je Kamila, koji je među pet najvećih na svetu.

* Kako to objašnjavate ?

- Na Kosovu je kilogram droge 10.000 evra, a u zemljama EU cena dostiže i 150.000 evra. Prihod od prodaje je veći za 1.500 procenata. Nezaposlenost na Kosovu je 35 odsto. Zato nije ni čudo da je Kosovo postalo narkotička enklava u Evropi.

* Kako Rusija i države Balkana mogu da se suprotstave tome?

- Rusija prilično sarađuje sa SAD i režimom u Avganistanu, ali i Pakistanom i Iranom, kao i sa Turskom. Razmenjujemo informacije. To je polazna osnova za suzbijanje narkotika. Plan je da stvorimo i multilateralni oblik saradnje koji bi uključivao Rusiju, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, pa čak i Albaniju i koji bi stvorio narko-front.

* Kakvim podacima raspolažete kada je reč o krijumčarenju heroina?

- Početkom ovog milenijuma proizvodnja heroina dostigla je rekordne dimenzije. Trenutno se u Avganistanu proizvodi dva puta više ove droge nego pre deset godina u čitavom svetu. Takva količina droge ne može da se proda samo u toj zemlji i to je dovelo do formiranja dve najveće krijumčarske rute droge. Jedna je severna, ide preko Rusije, a druga je balkanska.

* Koji je put prometniji ?

- Balkanska ruta je mnogo prometnija. Prema ocenama UN u zemlje EU isporučuje se 711 tona proizvoda opijuma, dok u Rusiju 540.

* Kakve su informacije kada je reč o balkanskoj ruti ?

- Moji partneri u Italiji, Srbiji, Austriji i Nemačkoj naglašavaju da kosovska dijaspora ima jake kontakte sa mafijom u Italiji. Na primer, u blizini Milana i Torina, kosovski Albanci već se bave distribucijom heroina, slična je situacija i u Švajcarskoj.

* Kako će se odvijati saradnja sa Srbijom?

- Direktno. Kako treba raditi, primer je jedna operacija u provinciji u Avganistanu, kada smo uništili četiri narkolaboratorije.

* Imate li podatke o saradnji ruskih i srpskih kriminalnih grupa?

- Nema prisne saradnje, jer su u geografskom smislu naše zemlje prilično udaljene. Ali, sa druge strane, imamo podatke da isporuke droge kroz teritoriju Rusije i Srbije rade isti ljudi koji su smešteni u Avganistanu, Iranu i Turskoj.

* Šta je sa novcem zarađenim od trgovine narkoticima?

- Naš je zadatak da identifikujemo te tokove prljavog novca. Imamo informacije o pranju novca i znamo da to ide kroz više etapa. Prvo se „opere“ u bankama zemalja Persijskog zaliva, a odatle stiže u evropske banke.

* Pored heroina i kokaina, u Evropi je dosta i sintetičke droge. Znaju li se mesta proizvodnje i putevi transporta?

- Heroin stiže u Rusiju, uglavnom preko centralne Azije, a u EU, balkanskom rutom, koja ima više krakova. Jedan krak ide preko Turske, Bugarske i Crnog mora, drugi iz Avganistana ide u Iran, odatle u Severnu Afriku, a zatim stiže u Evropu preko Crne Gore i Srbije. Iz Evrope, pak, u ostale krajeve krijumčare se sintetičke droge.

JAK TIM PROTIUV DROGE

- Agencija kojom rukovodim je čisto policijska organizacija koja se bavi eliminisanjem narkostruktura i identifikacijom ljudi koji se bave nelegalnom trgovinom droge, a radimo i na suzbijanju širenja droge. Predsednik sam i državnog antinarkotičkog komiteta, koji čine rukovodioci 30 ministarstava i resora Ruske Federacije. Svakodnevno radimo i usaglašavamo zajedničke akcije na suzbijanju narkomanije.

UNIŠTAVATI ZASADE MAKA

* Koji je najefikasniji način borbe protiv trgovine narkoticima?

- Jedan je uništavanje zasada. Ako nema useva maka, nema ni droge. Odluke o uništavanju zasada donosio je i UN. Ipak, desilo se nešto čudno, posle donošenja takve odluke 1988. godine proizvodnja opijuma i maka, samim tim i heroina, povećala se za dva puta. Kada sam NATO skrenuo pažnju na tu činjenicu i pitao ih zašto se NATO ne bavi likvidaciom proizvodnje polja maka, oni su mi rekli da je to stvar režima u Avganistanu. Kažu da bi na taj način uzeli avganistanskim seljacima jedino sredstvo za život. Od upotrebe avganistanskog heroina godišnje umre 100.000 ljudi. Predložio sam NATO i u Evropskom parlamentu ruski plan. Među tačkama tog plana je i ta da se uništavaju plantaže maka koje nisu u vlasništvu seljaka, već ljudi koji više ne žive u tamo, nego u Americi i Evropi. Predstavnici NATO kažu da će takva mera gurnuti seljake kod Talibana.

DRŽAVNA STRATEGIJA

* Kako se ruska država bori protiv najjačeg vida organizovanog kriminala u svetu, narko-mafije?

- U junu je predsednik Dmitrij Medvedev doneo ukaz o pripremi strategije. Mi smo to razradili, a u njenom stvaranju konsultovani su stručnjaci mnogih društvenih oblasti, uključujući socijalne i medicinske službe, pravnike... Reč je o državnoj Strategiji antinarkotičke politike. Prvi korak je smanjenje količina droge na unutrašnjem tržištu, zatim međunarodna saradnja u borbi protiv narko-grupa, a na kraju kompleksna mera smanjivanja potražnje za narkoticima, kroz različite programe edukacije, rehabilitacije i lečenja.

[HX]